Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС,

СТАЊЕ НАРОДНИХ ШКОЛА У СРБИЈИ 1907 — 1908 ШКОДСКЕ ГОДИНЕ ПО ИЗВЕШТАЈИМА 1Ш^О«ЛС1^ИХ НАДЗОРНИ^А

Иоследњих десетину година непрестано се код нае осећа, да у нашим народним школама није све како треба. Што имамо, није све добро; што је добро, јога боље би могло и требало да је; а, поврх свега, још нешто недостаје, још и нечег више треба да имамо. Сви то осећамо, увиђамо, или само назиремо; али је мало њих, којима је довољно јасно ираво стање наших народних школа, још мање њих виде прави узрок недостацима; а најмање је оних, који знају како шта треба поиравити, чиме бољим старо заменити и шта још ново додати. Јер они, који мисле, да све то већ знајуиумеју, питање је: да ли се не варају? Јер и они, који су досадање реФорме радили, веровади су, да су смислили нешто најбоље, нешто савршено и трајно; а колико је то било савршено и трајно видело се по томе, што су таким делима убрзо требале измене, допуне, и иоправке. Зато се треба чувати самообмана, јер су досадање наше самообмане узрок, што су многе важне ствари олако узимане, на дохват реФорме састављане и на брзу руку извођене; а на крају било је често више штете него користи. Данас је опште мишљење, да у нашој народној школи није све добро и да се нешто мора мењати; а општа је жеља, да то ново буде што савршеније и трајније. Да би се, пак, то постигло, прва је потреба знати тачно како је данас: шта имамо, шта је од тога добро, а шта лоше, зашта је овако, где су поправке потребне и тек онда мислити о том: шта и како треба мењати и шта ново уводити. Овоме напису циљ је да послужи томе.