Prosvetni glasnik

наука и настава

987

њених закона, него се одмнче од ње и ствара нешто ново. С тога никоји други закони не могу толико очистити заблуде људске у том погледу као закони историје, и кад се једном буде упознао прави пут човечанства у историји, његов природни ток, онда ће се много дакше моћи отклањати зла друштвена. Социјадне невоље не лече се утопијама. 95. Историја је најбољи критеријум сваке истине и свега људског. У њој се иајбоље гледа моћ и чистина сваке идеје и снаге људске. Она најбоље може показати и доказати колико истине нма у свакој идеји. Она је пробни камен снагеживота свих маниФестација ума људског. Као најјачи критеријум ума људског историјаје и најпоузданији вођа кроз тамне заплетене путеве људског рода и живота. Њом наоружан може човек лако познати вредност и снагу свега новог што се јавља. Историја је једина наука у којој се може видети део човек са свима особинама и странама његове душе и његова духа, са свима његовим осећањима и тежњама, мисдима и идејама, снагама и слабостима, манама и врлинама. Историја мора испитивати целог човека, у свима правцима његова развитка, у свима странама његова живота, те и њене истине и закони мора.ју бити најтачнији од закона свих осталихнаука,којеилиразвијају и испитују само иоједнумоћ ума његова, по једну страну живота његова т. ј. или посматрају човека само с једне стране. С тога да би историја дошла до својих тачних закона, морају све остале науке бити трлико савршене да могу бити хармонијски делови велике историјске целине. Тако је историја најчвршћи ослонац за нолазак и највише гледиште за посматрање. И пошто се једино путем историје и изучавања ње може доћи до најтачнијих погледа и истина, до најширих генерализација, с тога и све што је ван историје и што није засновано на темељу историје, мора бити лажно јер није историјски. С тога историја и није наука као остале; она је највиши ум, највиша и најистинитија ФилосоФИЈа, те и једина права ФилосоФија може бити само ФилосоФија историје. 96. Штогод буде више расло човеково познање природе и себе, тим ће све јасније бити поље његова развитка. Штогод човек буде боље разумевао природу и њене законе, тим ће се све више њој приближавати и тиме избегавати многа зла, која потичу од неприродности у његовом животу. А да би познао себе он мора разумети сву своју прошлост и на основу закона развитка свог у прошлости он ће све боље моћи увидети просветни гласник , II књ., 11 и 12 св., 1909. 65