Prosvetni glasnik

988

крајњу тачку његове моћи и живота, све боље распознавати своју будућност, која ће му постајати све јаснија и разговетнија. Имајући једном пред собом јасан пут којим човечанство мора ићи, биће све мање узалудних бораба и напора да се одржи оно што пропасти мора, биће све мање лажних путева, којима поједине стране човечанства ударају, што их после ведиких мука стаје да се опет врате на свој природан пут. А сва та зла и те несреће долазиле су отуда што човечанство ходоћи кроз мрак лавиринта историјског није ништа видело пред собом, него је гледало само у прошлост, гледајући да је по што но то одржи. А кад једном буде сазнало законе свог хода у историјн, те му будућност буде постајала све јаснија, онда ће и његов ход ка крајњем смеру свом бити много бржи и са све мање пренрека. А до тих закона, тих буктиња које разгоне мрак с иута којим човечанство иде, може довести само историја, која ће некад бити оракул човечанства. 97. Историја је највише кадра да помири човека с природом, човека с човеком, векове с вековима. Потврђујући све узроке и услове овог или оног друштвеног и умног стања она тиме показује да је све то тако морало бити, без икака суделовања воље људеке у томе. И што људска воља буде више истискивана из тока историје, тим ће се то. морање све више и више истицати. По томе је историја најправеднији и најтачнији судија свега људског. Јер кад се једном проникне сва дубина и ширина историје људске увидеће се да је свако стање друштва и ума људског одговарало тадањем унутрашњем и спољњем стању његове спољне природе и да, друкчије није могло бити. И као што је истина да су некад живела на земљи овака иди онака несавршена друштва, обичаји, институције, такоје исто истина и све оно што су негда људи мислиди и појимали, истините су све њихове мисди и идеје, истините али само за њих и њихова времена. И те уске идеје, мисли, појмови, — те уске истине које су одгова]зале само једном месту, једном народу, једном времену, све су се више пшриде са ширењем самог човечанства и свако сукцесивно доба. у историји имало је своје идеје, мисли и истине, ади све гаире, у које су се претапале и у којима је иестајало пређашњих уских истина. И мисли, идеје, појмови и величине сваког доба биле су истине, у које су веровада та доба а у које су доцнија доба сумњада и обарада их. И све људско до данас уздизало се је само обарајући друго нешто^ Само историја не обара и не руши ништа. Њој је све људско достојно посматрања, у свему људском надази она трагове закона и кдице божанства; она све посматра, о свему суди, све подводи под