Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1009

зијски може саветовати некоме учитељу како ће обрађивати предмете, код мале деде. Еао што може бити понеки проФесор универзитета способан да буде инспектор, тако исто међу проФесорииа средњих школа има људи, гсоји могу иадзиравати основне шкоде, али је начело које је тачно и које треба да се спроведе при бираљу надзорника и код основних школа и код средњих школа, да треба бирати оне који еу на самом пољу рада стекли искуства и то своје искуство дотерали доцније студијама и у теоријском правду. И као што је погрешно било за надзир основних (народних) школа постављати из недовољности људе, ко.ји никада о основним школама нису ни мислили, нити се интересовали — такав исти је случај и овде. Ја нећу'казати да су надзорниди хтели злоупотребити свој положај, али могли су злоупотребити зато, што нису разумевали посао и уместо кад је стваран надзор над основним школама, да је учињено оно што је требало, т. ј. да су спремљени људи, који ће ирихватити надзор да надзор не пропадне и не изгледа страшило у очима учитеља — постављају се људи, који нису били сиремни. И онда настаје донекле с правом а понекад с претеривањем одридање сваке способности. Ја не бих желео да између нас остане то. Добро је што смо се састали да се у очи погледамо и да се обавестимо. Ја знам, да данас међу проФесорима средњих школа нема ни једнога који сматра за нарочито задовољство, ако није сам по себи заинтересован за основну школу, и није на том пољу деловао, — да ни један од проФесора средњих школа нема те амбидије да терети учитеље својим обилажењем и упућивањем, за које није еигуран да је тачно. Исто тако ја верујем да и међу проФесорима Универзитета постоји такво мишљење. Тачно је да и они мисле као и ми, да се не желе да натурају и да изигравају неку иолидију. Мало ме је изненадио некадашњи наш колега, г. Љуба Јовановић, проФесор Универзитета, зато што поред оноликог искусгва, које је стекао као наставник средњих школа, брани једну ствар, за коју је у сопственом искуству неће наћи потврде. Изгледа ми да се г. Љуба Јовановић одушевљава једном лепом идејом којом се одушевљава и г. Министар просвете и да жели једну лепу ствар; али сумњам да се та ствар аоже извести. Г. Љуба дели надзорнике на две врсте, — на надзорнике који то врше као један посао, који им није редован, него из интересовања и љубави према ствари, и надзорнике који улазе у тај посао као стручни чиновници и више симпатише првима. Ја у онште код таквих ствари немам ни симпатија ни антипатија. Ја сматрам да су они други надзорници на своме месту и да они треба да врше тај посао као људи који су се спремали за то, и који не треба из интересовања и саме љубави да раде тај посао, него што разумеју тај посао. Ја сматрам да ови други надзорници као стручни чиновници треба да врше надзор,