Prosvetni glasnik

1018

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

разни полезни нредмети, скупио, прев°о и у ред ставио Јован Петров, архивар и регистратор суда округа београдскога". Ова је Збирка излазила овим редом: године 1343: књига I; 1844: књ. II—III; 1845: књ. IV; 1846: књ. V; 1747: књ. VI. Садр-'ина ових периодскнх књига у многоме опомиње на Стејићеве Забаве, јер бедетристичких састава (преводних и оригиналних) врло је мало. У трећој је књизи (1844), један одломак из поменутог Феслеровог романа Марка Аурелија, од истога преводиода који је превео и одломак за Голубицу (Д. Матић). Даље пета књига има две препеване Клопштокове песмице од Ил. Захаријевића: „Рани гробови" и „Цидли". То је цела белетристика. Све остало што се у Збирци нал.ази служи за најпрактичнију поуку људима који су желели да боље познају историју, Физику и друге науке. Садржина овога Забавника најчешће се нопуњавала из Уа^егШпМгсћег ТИдег пп КаЈзег81аа(;е Ое81;егге1сћ, календара који је уређивао К. Ј. 1игепс1е (1780—1842), и растурао годишње на шест хиљада примерака, не само у Европи него и у Америци. Мањи по Формату, али иначе много занимљивији од Збирке, излазили су у другој четвртини прошлога века још изабавници: Сриска Зора и Зимзелен. Сраску Зору уређивао је прве године (1836), Спиридон Јовић, а друге (1837), Глигорије Грујић. Обе су године изашле са календаром и приличним бројем оригиналних и преведених радова. ОртограФија је у њима Вукова, а има неколико пробранијих народних песама, по којима би се донекле могдо закључити да је и Вук сарађивао на овоме забавнику. Закључак ,је тај у толико вероватнији што се и Сраска Зора штампала у оној истој бечкој штампарији „Јерменскога намастира" у којој је штампана и Вукова Дапица. За правонис Вуков, вели се на једном месту у томе Забавнику, да је он наш књижевни понос, не само код нас него и но дадеком свету. „Ни Немци, ни Французи, ни Енглези, немају и дан данашњи тако згодна правониса као што га ми имамо, који се Вука држимо; али га већина нашега народа још не зна ни ценити ни уважавати. Они пак, који веле да им је тешко да науче читати и питати по Вуковом правопису, нека се окане свакога читања и писања, јербо су тупе главе" — каже писац тога чланка. Од немачких писаца који се у првој години Сриске Зоре помињу јесу: К. Ј. Вгаимћа1с (1802—1866); А. Раппазсћ (1789—1855), Ј. N. \'од1 (1802—1866). Сва тројица били су аустријски књижевници и оставили су за собом знатан број радова: приповедака, романа, песама, превода и т. д. Особито је много хваљен Фогл. Веле да је написао око педесет збирака разних несама и песничких приповедака, које се одликују чистотом облика и гипкошћу стила. Валаде су му тако омиљене да су већ постале праве народне песме. А колико је Фогл код својих суграђана читан и цењен показује и то што су му многе песме компоноване.