Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА МИСЛИ О ИСТОРИЈИ | Бож. КнежевиБа (НАСТАВД.К) 108. Историк не сме трпети хтети и не хтети у историји, он не сме ни обожавати ни нрезираги, ни волети ни мрзети, ни кудити ни хвадити, ни нападати ни бранити. То је посао људи од садашњости. Његово је само да разуме, он мора само разумевати. Кад се једном разуме нгга је историја и како на њој треба радити, онда неће бити оних бесмислених нападаја на иоједине системе идеја и друштвених стања, каки се данас и сувише често потржу. Таким нанадајима неће се ништа друго до утерати у лаж природу и цеду иеторију. Само неразумевање историје може питати за што толики несавршени ступњи друштвени, на што толика проливања крви људске, за што тодико забдуда људских? Зар природа није могла створити одмах савршеног човека са истинитим идејама и идеалима. Пред судом историка коме векови говоре, мораће ућутати судови људи од садашњости, који виде само оно што је пред њима, не разумевајући откуд то и зашто то. Историја, некад сдушкиња и помоћница, постаће круна наука. Што је човечанство зрелије и умније и историја ће се уздизати све више, јер ће човек зрелијим и дубљим погледом моћи гледати на себе и своју прошлост. Историјаје књига судбине људске у којој ће све људско доћи на своје право место и онај који пише ту књигу мора бити узвишен над свима страстима и интересима људским. 109. Историја је пургаторијум човека, јер се кроз њу само чисти он од свега животињског, идући узвишеном и крајњем смеру свом — човечанстгу .