Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

4б

110. 9д свих људских идеала истина је најљудскија, најчовечнија. А како и нстина као и све друго што ум људски сазнати може, монсе бити само релативна, ту релативност свега људског никоја друга наука не може показати тако као нсторија. Никоја друга наука не може дати човеку потпувије истине до које ум људски може доћи него историја. У свнма другим наукама има по нека идеја за коју њени заступници природно држе да .је она апсолутно истинита и да је никоја друга идеја не може заменити. Само историк изучавајући сва времена историје развитка људског и упоређујући их може уверити да ни једна идеја која је у разним временима господарила умовима људским није била апсолутно истинита и да то и не може бити, него да се свака идеја ослања на ону која јој је претходила и да се никоја не може потпуио одржати пред критиком нотоњих времена, те је по томе историја најхуманија наука. 111. Историја човечанства има да помоћу других наука веже историјског човека за природног човека, овога за живот земље и живот земље за живот васионе. Изведавши тако круг веза које везују историју ума људског за живот васпоне историја има да изнађе ред којим су се елементи историје развијали један из другог; да покаже какве су комбинације правили ти елементи у разним временима и у којим пропорцијама стоје један према другом. 112. ДеФинисати неку ствар значи наћи тој ствари право место међу осталим стварима, показати њене везе и односе са осталим стварима и одредити јој пропорцију њене величине, снаге моћи и вредности према осталим стварима. Према томе историја би стајала према другим наукама као човек према осталом органском царству и по реду времена и по развитку. Онако као што је органска и неорганска природа морала бити готова и спремна да се човек јави, тако су науке о неорганском и органском животу морале достићи висок ступањ да би историјски ум човеков могао пробудити. И као што је човек компендијум целе природе, зависећи од свега што је пре њега постало и развило се, тако је и историја компендијум свих наука и стоји према осталим наукама као самосвест човекова према осталим стањима душе његове. 113. Историја је наука о животу човека у времену и простору. Све просторе у којима се човек кретао и сва времена у којима се човек