Prosvetni glasnik

50

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИГС

људи, пдемена, Фамилије, народи, државе, редигије, ФИл.осоФИ,је, науке, трговина, техника, индустрија, ирирода спољна и човекова. 131. Сваки човек много је више предмет биологије и зоологије него психодогије. Предмет и елеменат нсихологије постаје човек тек у вел.иком оргаиизму историје човенанства. 132. Историја и н.ен дух јесу мозак човечанства; провизорне Форме цивилизације са народима и државама јесу лобања човечанстг.а, чија Форма зависи од кроја мозга. 133. Генији су према историји оно исто што су и високи брегови на земљи. Они су у садашњости високи према осталим али кад се глеа,ају са висине историје и васионе они се губе. Историја је највиша тачка за посматрање људске судбе и ствари, с које се истина не виде сви ситни конди из којих је исплетен живот људски али се јасно виде пруге, путеви хода и напретка човековог. 134. Психологија са својим највишим и последњим проблемима — историјским идејама прелази у философску историју, као и биологија што са својимнајвишим проблемом— човеком, прелази у социологију и историју. И најпосле све науке, крајњим тачкама свог развитка прелазе у историју, јер се без ње ни једна не може разумети. Историја као и мозак иостаје доцније од нерава и кичмене мождине и најпосле сви нерви полазе од ње. Исгорија стоји као велики мозак, као свест према осталим наукама. 135. Историја све више постаје једна засебна атмосФера, област живота све независнија од природе. Интелектуалне способности и тековине које се не наслеђују природно, с индивидуе на индивидуу, наслеђују се у историји, која све више постаје нова природа, нови медијум. у коме се креће и развија људски живот. 136. У историји само због тога још влада хаос у појимању њених Факата и појава што се није умело одвајати супстанцијално од акциденталног, оно што је морало бити од онога што је могло бити и не бити. И тек онда кад се одвоји у њој оно што је нужно од оног што није морало бити тек тада ће бити места за принципе у историји.