Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

49

127. Наука у свом прогресу постаје све религиознија и религија све научнија. Наука тражећи законе и божију мудрост у стварима света све више упућује човека да се ослања само на себе и да удубљује дугау и дух свој у мудрост божију, уздижући га тим над обичним ситним стварима живота. А религија ирогресом науке све се више чисти од земаљског, од ситних жеља и пожуда које тражи човек да преко бога задовољи и уздиже бога изнад ситних зеиаљских, људских ствари учећи човека да се бог не брине о људима непосредно него посредно. А никоја наука не упућује човека толико на религиозност, на. заборав ситних жеља и животних брига човекових као историја. Ни у којој другој области ума свог не види човек толико сићушност свега онога што је у очима обичног човека велико и пролазност свега људског као у историји; ни у којој другој науди не види човек толико посртањз, заблуда, лутања, грехова људских као у историји. У другим наукама човек има пред собом вечиту, свету, тиху и величанствену законитост природе —створ божији; у историји види још само хаос, мрак, крвожедну борбу — створ људи. Што год су у историји нравили људи то је крваво, мрачно, хаотично; што је у историји човека дело божије, то је уређено стално, вечито и мудро. Не би било ни историје ни икаквог нрогреса да је човек икад могао од своје воље да мења структуру тела свог или духа свог; толико снаге мудрост божија није хтела оставити човеку, јер би онда историја човечанства била вечити хаос у вечитој и крвавој борби. С тога студија историје све више упућује човека на његову сопствену снагу и увиђавност, да не тражи ни од куд шшоћи и да се све више удубљује у мудра божија стварања и уређења; све га више унућује да мудрост божију, коју види у природи и историји преноси и на своје чисто људске ствари. 128. Уздићи појам судбе до радионалног, философског принципа јесте прави задатак историје. 129. Наука је процес све веће кондензације Факата, нроцес у коме Факти губе своју индивидуалну вредност и распадају се у примитивне састојке своје. По томе је историја наука у којој поједини људи, народи, племена, државе, религије, векови, губе своју индивидуалну вредност, своју самосталност и постају само делови једне веће и све веће целине. 130. Компликованије тело састоји се из више елемената. Из највише елемената од свих наука састоји се историја. Елементи су историје: просветни гласник, I књ., 1 и 2 св., 1910. 4