Prosvetni glasnik

52

просветни гласник

дензују у себи милионима душа са свима њиховим осећајима и потребама. Човек као и стодећа улазе само једном страном свог живота у историју — својим интелектом, својим појимањем ствари око себе и у себи и по томе је предмет историје све оно што је и о чему је човек мислио. Све остале стране његовог физичког и психичког живота остају ван историје као предмети других наука. А и најпростији елеменат историје — један проналазак — лук — јесте већ огроман комплекс хиљадама људских душа, њихових потреба и тежњи као што је и најпростији елеменат психологије комплекс многих ствари као осећај. 143. Физиологија и психологија не говоре о телу и души овог или оног човека, него говоре у опште о телу и души човека, полазећи од тачке да су тела и душе свих људи у суштини једнаке. Историја тежи само томе ступњу кад ће моћи догматички одређивати законе и ход човека у историји какви су морали и требали да буду, кад ће моћи одвајати оно што је морало и требало да буде од оног што је могло да буде и не буде, не говорећи више о одређеним поједини епохама, догађајима и лицима као о нечему што је тако морало да буде. 144. Природа је само једна велика књига у којој је изведена само једна велика мисао. Историја ума човекова је последња глава те књиге, у којој је закључак и резиме целе књиге. 145. Из хаоса од наука ствара се лагано једно сунце, око којега се све оне све више обрћу и од којега оне добијају топлоте, еветлости и живота. То је историја. 146. Све што је неисторијско или је неразумљиво или лажно. Човек може разумети само оно што може довести у историјску везу и то је уједно и најтачније разумевање. 147. Иеторија је синтакса ума људског. 148. Историја је тело у којем живи душа човечанства и идеја његова. 149. Историји је задатак да тачно одреди важност и поље рада свима Факторима и појавима исгоријским, да одреди програм живота чове-