Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАБА

53

чанства, да одреди тачан однос свих елемената међу собом т.ј. да их помири, указујући им права поља њихова рада. 150. Све што постоји, што је постојало и што ће постајати јесте само резултат дугог низа претходних појава. С тога све шт() постоји постоји само из историје и у њој, и да би се нешто највише разумело мора се знати исто[>ија његова. Тако историја стоји према осталим наукама као идеја према Фактима, као разум према знању. 151. Историја је људском уму оно што је материја васиони. Из ње постаје све људско, у њу се враћа све да својим распа^ањем даје пдодне кдице будућим временима. Она је онако исто и непропадљива, јер сви нараштаји људски живе у историји, мењајући само своје #орме и имена. "V. 152. Будућност човечанства највећа је загонетка за људски ум; прошлост његова најбоља је одгонетка, т. ј. помоћу прошлости и разумевања ње најбоље се може разрешити та загонетка, само је та прошлост морала нарасти доста велика да се из ње могу извдачити закони. 158. Историја не може бити наука у оном смисду који се узима за остале науке. Све су науке разна. поља људског умног рада, које имају ограничен свој рад на извесне кдасе појава и којима је свима један од највећих спорова наћи најширу додирну тачку са већим и ширим пољем и тако рећи претопити се, нестати у том ширем пољу. Док су истори.ји све те науке, као и сви други едементи историјског живота, само извесне Фазе, само Факти које историја мора онако исто разматрати као год и народе, државе и њихове дитературе. Сви ти поједини народи, државе, дитературе, религије, ФилосоФије, науке и времена све више губе своју самосталност и постају само дедови, органи једне ведике цедине — ист^ри.је човечанства, у чијем се мору они све више губе и могу се разумети т. .ј. одредити им њихову праву вредност тек кад се у историјској цедини упореде њихове продазне вредности и величине. 154. Васионски процес мора. да је једнак или једнодик у свима својим телима, елементима и појавима, јер иначе не би човек могао разумевати природу нити би било закона. По томе иисторијски процесчовека мора ићи оним истим путем, по оним истим законима као и све друго у природи,