Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

59

173. Да би се историја разумела треба у људнма гледати пасивне ствари и конце који их крећу и стежу тражити дубоко и далеко у њима и ван њих. 174. Иеторија је атмосФера из које духови добијају своју рану и окреиљење и у којој се они опет распадају у плодне клиде потоњих духова. 175. Историја је заједничка колевка свих наука које су се сукцесивно одвајале од ње као и планете од сунца и само ће се онда на земљишту појединих наука моћи развити прави живот, кад оне изгубе своју сопствену светлост и унутрашњу топлоту и кад почну добијати своју светлост и топлоту од сунца свог, од историје у коју ће се најзад све и утопити. 176. Гледати у историји учитељицу живота толико је исто као тражити од учитеља, васпитача да васнита зрелог човека како да проведе детињство своје, како да буде добро дете ; то је тражити да историја иде по људској памети, док она иде по некој вишој памети далекој, невидљивој и узвишенијој него што је људска памет. 177. Историја је једна узвишена хармонија састављена из мелодија свих осталих наука, у којој су све остале науке само поједине енизоде те велике хармоније. (Наставиће се).

ТРЕЋИ СА30В ИНТЕРНАДИОНМКЕ ПЕРМАНЕНТНЕ СЕИЗМОЛОШКЕ КОМИСИЈЕ у ЦЕРМАТУ Од 30 августа до 2 септембра 1909. Извештај Проф. Јеленка МихаиловиБа асистента за Сеизмодогију у Геолошком Заводу Универзитета.

Нрема правилима интернационалне организације за сеизмолошка проучавања ове се године састала Перманентна Комисија међународне сеизмолошке асоцијације у трећи редован сазип, на две године после