Prosvetni glasnik

58

ПРОСНКТНП гллснпк

скида модерно доба са висине са које оно гордо гледа на сва претходна вренена и даје му његово право место поред нримитивног живота људског и других времена историјских, гледајући на њега само као на један кодут у дугом ланду исгоријског процеса. Историја. тежи ираној пропорцији а пропорција то је правда, исгина. А пошто је пропорција чисто органски принцип то историја тежи организацији. А иошто пропорције има у васиони као и у људском друштву, телу и души то је свуд организам, то је све само један једини велики организам, у ком је све пропорционадно распоређено. Човек се осећа као један део тог организма, историја његова постаје све више свест васионе, по томе историја човечанства није прогрес ка бољем за човека него је васионски процес. 169. Историја ума је апсграктна, идеалпа историја васионе; она је апстракција васионског ироцеса и историје. 170. Што се иде даље у историју назад тим су поједине цивилизаци.је све самосталније целине. Историја све више тежиједној организацији свих народа и цивилизација. Ни једна модерна цивилизација не може се већ ишчупати из опште историјске целине с другимајер су многи конци других цивилизација тесно уткани у њу, тако да су оне све впше само поједини органи само једног великог организма. Историја човечанства све више постаје само једна велика река, са све дубљим коритом а све остале речице и потоци који су постојали независно, за себе од те велике опште струје историјског живота, све више усањују и у неколико утичу у ту велику реку. 171. Све се више тежи да се историјско замени догматичним. 172. Историја ,је наука о променама ствари у времену. А ношто је време све више потребно да се разумеју ствари, нарочито људске и пошто је простор све мање довољан да се оне разумеју, то је историја све више потребна осталим наукама и стоји према њима као време према простору. И као пгго процес цивилизације све више савлађује време, тако се и процес ума људског све впше ослобођава историје. И као што свест све више продире у област несвесног да би га разумела, тако и историја све више продире у остале науке као и светлост, те историја сгоји према осталим наукама као светлост према осталим физичким силама, као свест према несвести.