Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

85

Да би се то постигло, жида НБ веша се о друге .јаке жиде (управо жична ужета), које се налазе с обе стране жице НБ а везују се за куће, ако их поред пруге има, или за нарочите стубове — диреке, који су пободени у земљу. Ова жична ужета. леже у хоризонтадном положају или приближно њему. Додир полуге са жицом НБ не мора се вршити преко котура (по америчком систему), као што се то види на нашим трамвајима у Београду и на колима 1 сл. 1, већ се додир може вршити читавим луком, као што се то види на колима 2 (по систему Сименса и Халскеа). Овај други облик полуге много је подеснији зато, што је место додира веће, те не може наступити нрекид додира па према томе ни прекид струје. У првом случају врло се често дешавн да котур одскочи од жице и прекине додир а тим и струју, у ком случају може да наступи онасност, нарочито онда, кад се кол.а крећу по стрменом земљишту, где могу добити тако ведику брзину да се кочницом не могу задржати, због чега могу наступити несрећни случајеви. Пошто шине, као што смо раније казали, служе за враћање струје у дентралу, то оне морају бити јако нриљубљене .једна уз другу. Поред тога, што су шине добро приљубљене једна уз другу. оне се спајају још и бакарним блехом, како би се струја враћала у централу са што мање губитака. Напонска снага струје, која долази, и оне којасе враћа уцентралу, треба да износи 500 Волти и да се стално одржава на том броју. Како су сва кола на мрежи паралелно уметнута. између спроводника са струјом, која долази, и која се враћа, то ће се задовољити сгално одржање напона, ако се сваком мотору уколима, независно од мотора других кола, доводи струја, која је њему потребна. Кад су кола пуна, она потребују радне енергије на равном земљишту око 400Ват-часова накилометру вожње. (1 Ват = 1 Волт-Амперу а 1 Ват-час = 1 Ват. 1 час, т. ј. један Ват-час је радна енергија од 1 Вата а која ради 1 час. У онште Ват-часови добијају се, кад се број Волти помножи бројем Ампера и то се све номножи бројем часова, за које је извршен дотични рад. Дакле, у вГашем случају треба помножити број Волти бројем Ампера и то помножити временом, које је потребно да луна трамвајска кола прећу 1 км., и тако се добија утрошак радне енергије на 1 км. вожње). Употреба радае енергије код трамвајских кола различна је на разним местима, што зависи од нагиба земљишта. Еад се кола крећу уз брдо потребна је много већа радна енергија, него кад се крећу по равном земљишту, а најмање је енергије потребно, кад се кола крећу низ брдо. При покретању кола, кад иста стоје, потребна је енергија. 5—10 пута толика, колика је потребна, кад секола већ крећу по равном земљишту. Зато се употребљавају мотори, који могу бити јачи или слабији, што зависи од јачине струје. Кадје струја у моторујача,