Prosvetni glasnik, Apr 01, 1910, page 52

2«0

1ГР0СВЕТНИ Г.1АСНИК

Пајзад, ако хоћсте да дате овим малим објашњенгш сденама једну занимљивост више, ако хоћете да их оживите дахом истине, дајте нека их играју у виду диалогисаних радњи. * Први и други разред, према програму, треба да буду посвећени учењу општег речника, подељеног у извесган број концентричних Ф кругова, од којих .је средишни круг представљен шкодским животом и који, проширујући се поступно, додирују крајњу иериФерију чулеог сазнања у простору, небески свод. Адп зар се језик коме ми треба да учимо своје ученике надази цео у том језику чисто чудном, тој очигледној настави која чочива на сазнању иредмета који су око нас или слика које их представљају? Очевидно не. Треба и да аФективне сиособности душе нађу места у нашој настави онако исто као и интелигенци.ја. Ми бисмо брзо одузели вољу својој деци, кад, стављајући стран језик у ред егзактних наука, аритметике и геометрије, не бисмо говорили и њиховом срцу. Од првога дана треба да дете осети у новом језику нешто од оне оживљујуће топлоте, од оне лаке неусиљености, која чини за њ драж матерњега језика. То је разлог више да му се никад не говори друкче до на страном језику, да би сва многострука и покретљива осећања која се рађају из наших односа с њим, из његових односа с његовим друговима, из оног породичног живота најзад који треба да буде школски живот, нашда свог израза као од шале. Ни овде не треба речник; мимика, поглед, покрет, интонанија речитији су тумачи него најбољи речник. Директна метода за време друге периоде (З-Ђи и 4-ти разред). А. Тумачење текс^ова. Наши ученици сад знају, после 1-ог и 2-ог разреда, основни општи речник и основне облике граматичке. У 3-ћем разреду ми ћемо приступити читању текстова. Разуме се само по себи да, од 2-ог и од средине 1-ог разреда, ми нећемо ускратити себи да причамо мале приче и да читамо с ђацима мале описе као целину, под условом да иједно и друго има тесне везе с предметима који нас у тај мах занимају. У том разреду, тренутак је дошао да се приступи правој читанци са свим оним што она садржи у себи непредвиђеног. како у логледу речника тако и у погледу граматике. Ми смо побројили начине тумачења директне методе, који су: 1) директно сазнање, 2) индиректно сазнање или изазивањепредметагестом мимиком и интонацијом, 3) објашњење нових речи помоћу познатих речн (деФиниција, истицање нротивности, синонимија, етимологија, пример, нарочито пример).