Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ .1ЕТОПНС

1127

Број се дакле и иродужних школа и ученика у њима за ову годину дана удвостручио. Ваљало је по томе удвостручити и издатке на њих и на награде наетавницима за рад у, њима. Међутим, иста државна „Статистика наставе" за ту годину вели нам овако: „Наставници основних школа раде и у продужиим школаиа. За тај рад немају сталне илате, нпти општине имају нарочите издатке на ове школе поред оних на издржавање основних школа. Ну ипак за рад у овим гаколама издаје се наставницима награда одсеком, ирема уложеном труду и иостигнутом успеху. У 1900 години награда јв ова била уједно и за рад у вечерњим школама. Тако, „за марљивост у раду у всчерњим и иродужним гаколама и за савлађивање тешко&а у наставничком иозиву, на основи чл. 61. закона о народним школама, награђено је 97 наставника. Награде су бпле по 100—500 динара. Издатак на награде износд 19.470 динара. Један наставннк примио је просечно на име награде 200,,., динара. Еао пгто се види, нити су сви наставници којп су радили у проДужним школама награђепи особеном наградом за тај рад, нптп је издатак у 19.470 динара паграда само за рад у продужним тнколама.. ." Не само дакле што је награђен веома мали број наставника који су радиди у продужним школама, него ни те награде нису издвојене, него су помегаане и с онима за рад у вечерњим школама и с онима које се дају по чл. 61 с обзиром на места и тегобу службе у њима, те је тако ове године распоређена она сума, коју је пређашњи минисгар био ставио у буџет, а идућих није ни стављана, Шта је даље било свима нам је добро познато. С променом у управи земаљској, коју је донела Фатална нгенидба последњега Обреновића, пропали су: Ручни Рад, стални надзор, грађанске и девојачке школе па и — иродужне. И њих је бивало све мање, докле нису сасвим изумрле, да их данас нема ни једне једине... Било је дакле и у нас времена, када се ценила вредност продужних школа, било је и у нас људи. који су радили на увођењу њихову, па .је чак било и успеха у томе и изгледа, да ће оне ипак веома брзо васкрснути и постати моћан чинилац у ширењу писмености и проосвећивању нашега народа 1 . 1 Јер кад је прве и непотиуие 188819 бро.ј њихов износпо близу две стотиие а одмах се идуће године удвојио, онда је по тој сразмери требало још 2—3 године па да пх буде свуда и да се тако осигура писменост свима, који прођу основну школу. А колико би се уз то унело још и разнога корпснога знања, особито иољопрнвреднога, у народ наш, и колнко би јога и одраслих неписмених иаучило да чмта и пише, о томе и да не говорнмо.