Prosvetni glasnik

1136

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

сину; затим се друго пола дана спушта низ небески свод, док не зађе за видик. Зна ли који од вас, како се зове она страна света, на којо.ј је Сунце уподне? Ђаци довикују: југ. Уиамтите, дајејуг она страна света, на којој је Сунце у подне или оиа тачка на небу, у којој Сунцо достиже своју највећу висину на њему. На коју се страну креће Сунце сјуга? На заиад. Ко.ју страпу света зовемо западом, Милошу? Ону, на ко.јој Сунце залази. Или? На ко.јој Сунце видимо у вече. Добро је, седи! Кад Сунце зађе на западу, докле га не можемо видети поново Јоване ? Док се поново не роди. На којој страни ? На истоку. На коју се страну креће Сунце с истока ? Најуг. А сјуга? На запад. Такоје. С истока се Сунце пење на југ, а сјуга се спупгга на запад. Коју главну страну света нисмо никако поменули ? Север. Тако је. Север нисмо споменули стога, гато се на њему Сунце никад не налази. По чему смо, дакле, одређивалп главне стране света? По сунцу. У које доба? Дању. При каквом небу ? При ведром. На којој је страни (где је) исток, запад, север и југ? Која је страна света супротна исгоку? А која северу? Погледајте у слику, којом смо представили главне стране света! Кад је пред вама исток, која је страна иза вас (за вашим леђима)? Запад. Где је север? Лево. А југ? Десно. Кад у подне посматрате Сунце на југу, где вам је север? Иза леђа. Исток? Л.ево. А запад ? Десно. Дакле, главне стране света одређују се дању по Сунцу, кад је небо ведро. Исток је на оној страни неба, где се Сунце у јутру рађа; југ је она замишљена тачка небеска, у којо.ј Сунце достиже своју највећу висину на небу т.ј. у којој је Сунпе у подне; заиад је према исгоку — на њему Сунце залази; а север је насупрот југу — на њему се Сунце никада не појављује. Кад одредимо главне стране света онда је помоћу њих лако одредити споредне, .јер вам је њихов положај познат. Као што сте чули, главне стране света могу се одређивати ујутру, кад се сунце рађа (исток); у подне, кад оно има највећу висину на небу, (југ); и у вече, кад залази за видик (запад). Одређивање главних страна света по истоку и западу неподесно је и нетачно. Неподесно је стога, што би се ради тога морало рано поранити и доцкан омркнути у пољу. А нетачно је зато, што је немогуће запазити тренутак, у којем се појаве први или ишчезну последњи сунчани зраци. Сем тога тачке, у којима се сунце рађа и залази, нису сталне него се непрестано померају. Па кад бисмо их баш и могли запазити (а то је, као што мало час рекох, немогућност) и помоћу њих одређивати поменуте две главне стране света видели бисмо, да би оне сваког дана имали друкчији положа .Ј и (висину) на небу и међу собом. Излазиште (тачка у којој се