Prosvetni glasnik

0АУКА И ИАСТАВА

1149

основа савести. Осећање дужносхи, спојено са вишил, компликованим, апстрактним појмовима, може поступно да се спроведе сасвим индиректно на предмете, који нама и другима но причињавају непосредне радости, као н. пр. осећање дужности у ученика, који се труди да изради тачно своје школске задатке. И гнев је мешовито осећање што се оснива на истраживању неугодности, која крчи себи пута ка угодности, иокушавајући да уништи извор неугодности. Као воља сматра се у пеихологији она веза мисли и осећања, која је уирављсна на делање у будућности. Појам воље увек претпо•ставља, да дело не следује непосредно чулном надражају, већ да се припрема и смишља комбинацијом мисли и осећања. Истрајност у остваривању некога диља чиии главну особину чврсте воље. Као што се види из предњег иосве овлашног нацрта, могу се «ве наше, човечанске, више душевне особине, а такођер и животињске, потнуно свести на игру мождане радљивости. Једина је разлика, шго су оне у човека много сложеније, и што нам је развитак језика, особито писанога говора, дао могућност да створимо трајну, конвенционалну монету мишљења, која нам допушта да искористимо духовне производе наших предака. Свако поколење предаје својим следбеницима, ради коришћења, тековине својих открића, у облику књига, споменика, музеја итд. То се назчва културним напретком, а то је оно што недостаје и највпшим животињама. Животиње су између себе огромно различите и неједнаке вредности. Најближи нам, виши сисари, а ире свега т. зв. човеку слични мајмуни — у првоме реду оранг и шимпанзо — стоје према нама у релативно блиском сродству. Изузев говор, њихове духовне особине 6лиеке су нашима. Сасвим друкчије стоји ствар са нижим животињама, нарочито са неким огранцима њиховим^^^као што су инсекти, који су на. сасвим други начин него ми и номоћу доста различитих чулних органа достигли извесну висину духовних подобности. Овде је упоредна нсихологија много тежа и захтева веома тачно проучавање чулних радња и њихове употребо у мозгу ипсеката. Да отпочнемо са вишим животињама и иосматрајмо пре свега наше домаће животиње, које су нам најближе и најпознатије. Да пас има осећања, о томе нема сумње. Довољно је да се мало позабавимо са њим, да бисмо код њега доказали угодност и неугодност, симпатију и антинатију, гнев, суревњивосг, приврженост итд. Његове симпатије и антипатије упућене су на извесне људе и псе. Има аристократских паса, који мрзе све лоше одевене људе, и пролетерских паса, чије су наклоности обрнуте. Има такођер паса који врло нежно осећају. Иас може да тугује због болести и смрти неког пријагеља. Воља псећа наравно не предвиђа тако далеко као воља у човека. Ну инак може пас данима да тражи неки циљ, нешто скривено и замо-