Prosvetni glasnik

1148

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Најпре из осећаја разних чулних квалитета: светдости, боја, тонова, мириса, топлоте, осећаја бола, такнућа, укуса итд. Ови нам никада не долазе усамљени, већ увек у облику сређених сложаја, као нпр. видна слика неке собе или сећање на њу, звуци неке песме и сл. Ове т. зв. комплексе осећаја називамо оиажајима, кад им се саопште непосредно из спољнога света, што значи, другим речима, да будемо свесни комплекса од енграма. ЕкФорија неког опажаја назива се иредставом. Унутрашњу игру представа и опажаја називамо мишљењем. Помоћу мало час поменутих покрета, који се припремају, инервишу и извргпују носредовањем представа, покрећемо наше тело, истражујемо чак и нове осетке и опажаје, и градимо огледе са спољним свегом. Тако задобивамо састављањем врло многих, сличних осећајних комплекса т. зв. опште представе, као нпр. општу представу „пас* из различитих паса што смо их видели. Међусобно везивање врло многих комплекса енграма назива се асоцијацијом. Кад опет везујемо велики број општих иредстава особинама сличности, тада извлачимо из њих т. зв. апстрактне појмове, нпр. појам „доброга" из малих ствари, које нама људима доносе бољитке. Захваљујући говору. човек може такве апстрактне појмове да Фиксира речима, што још не могу учинити ни највише животиње. Уобразиљом или маштом зове се дивља игра мишљења са екФоријом енграма, без њиховог тачнијег, е-трогог сређивања. Напротив овако сређивање назива се разумом или логиком. Изразом „памћење" означује се сачувљавање енграма и механизам њихове екФорије. Као што рекосмо, инстикти не значе ништа друго до наследно намћење неке Феле (Херинг). Извесни осећаји који иолазе од унутрашњих органа, као глад, жеђ, болови у трбуху, дисање, покрети срца, неодређени су, тамни и зову се обично „осећања". Ну права област осећања или чусгава је нешто друго. То је сасвим опште, интензивно наглашавање целога нашег свесног или подсвеснога осећања у смислу угодности или потпомагања наше лнчности, односно, обратно, неугодности или оштећнвања наше личности. Угодност прати осећање ослобођења, узбуђења или убрзавања, при чем се све врши ласно, брзо и весело. Осећања неугодности пак праћено је чуством сметње и напона, при чему нам све долази мрачно и отежано. Психологија чустава је врло компликована. Осећања су у целоме животињском царству веома развијена. Ми комбинујемо осећања са нашим мишљењем врло разноструко. Из таквих комбинација посгају изведени комплекси осећања, као н. пр. етичко или морално осећапе, савест. Она постаје из симпатије, т. ј. угодности, коју осећамо према другим бићима. Ова ироузрокује у нама бол, код омиљена бића трпе штету или патњу, тако да ми радије и сами трпимо, да бисмо им помогли. Ако пренебрегнемо ову помоћ, ми осећамо неугодност — осећање пренебрегнуте дужности. У томе почива