Prosvetni glasnik

1151

вора. Један мали Конго-мајмун, којега сам познавао, сам собом је научио да једпим скоком отвори једна врата са доста тешком кваком. Орангутани науче да послужују за столом, да отварају врата кључевима, итд. Такав један мајмун хтеде да дохвати један балон од гуме, који б.еше одлетео до таванице, али то не могаше учинити. Он се сам досети да метне столиду на сто и да се попне па столиду, па кад то не беше доста, он метну другу столиду на прву и тако најзад дочепа балон. Симпатије, антипатије, пријатељства итд. веома су изражени у мајмуна, Они се осећају надмоћнији од паса и мачака, те умеју честонута да их себи подчине, да њима управљају, а нарочито да се са њима играју и да их задиркују. Неки добар посматрач мајмуна у америчким шумама разликоваше од прилике дванаест разних гласова, што их они издају, сваки са нарочнтим значењем. То је истина само инстинктивни говор, говор Феле, али такав је био по свој прилици и прапочетак човечјега говора. Докле су у сисара чулни органи и мишићи посве слични нашима, дотле се већ донекле мења ствар код птица. Код ових је чуло вида знатно оштрије него у нас. К томе долази знатно боље искористовање овога чула у лету, услед релативно брзе промене међЈсобног подожаја и нредмета. Тиме стичу птице сиособност оријентовања, о којој ми људи прилепљени за. земљу задуго немадосмо ни појма. С тога се уобразило да птице имају неко нарочито, тајансгвено чуло за правац. Држало се да н. нр. голуби лисмоноше, који могу из великих даљина опет да пронађу свој пут, то нису у стању да учине својим чулом вида. При том се полазило од лажне претпоставке, да голуб-писмоноша мора да види свој голубарник, да би га нашао. Заборавило се да голуб својим лећењем за неколико дана стече огромно познавање пространих земаља, да се он научи оријентовати, сем тога, и помоћу хладноће севера, топлоте југа, помоћу небеских тела; најзад да се ове карте оријентовања, као и код нас, у њихову свету енграфично утврде. Голуб коме је одузет вид, и голуб у магли и ноћи нису никако способни да се оријентују. У најновије време су и људи задобили, помоћу велосипеда, аутомобила, аероплана и ваздушних лађа, велику способност оријентисања, која их приближује птицама. Ко је тако предузео већа путовања, не нотребује више компаса, да бп се исто онако оријентисао као голуби. Ну и ови се не могу наћи на великим одстојањима, кад су још сасвим млади и неискусни. За оријентовање на врло великим даљинама они се морају поступно трепирати. Наравно све из ових чињеница излази да се дух птичији састоји нре свега из оријентадионих слика чула вида и њихових комбинација, ма да и слух игра велику улогу, нарочито у птица певачица. Птице са великим мозгом мисле и расуђују нного боље него птице са малим мозгом. Нека се само упореде паметне чавке и свраке са глупим ко-