Prosvetni glasnik

1152

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кошима, које имају, ма да су веће, много мањи мозак. Креја је ванредно смишљена, припитомљива и поучљива, као и папагај са својим великим мозгом. Интелингенција животињаје квантитативно независна од њихова својства као домаћих или дивљих животиња. Понеке домаће животиње ми смо вештачки одгајили, због хране, ка глупости и сигноћи мозга, као на пр. кокоши и говеда. Еод других напрогив, чије духовне подобности искоришћујемо за себе, као на пр. код паса, а донекле и коња, ми смо обратно одгајили вештачким одабирањем веће мозгове и вишу интелигенцију у овом или оном правцу. Делбеф је извршио врло занимљива психолошка испитивања о гуштерима; он их је припитомљавао и посматрао њихове индивидуалне карактерне разлике. И змије се могу припитомити, тако да је доиста занимљиво посматрати како арапски и индијски укротитељи змија толико упитоме индијске наочарке, да се оне тачно понашају по њиховим иокретима и заповестима. Ну ваља још бацити поглсд и ма ниже животиње. Веома је занимљива и приступачна сваком човеку, који хоће да проматра у врту, ливади иди шуми, психологија инсеката, која се може свакоме нарочито препоручити. Да би се ова психологија разумела, морају се с једне стране узети у вид чулни осећаји инсеката и зглавкара уопште, а с друге стране огромни развитак њихових наслеђених инстинката, а привидни изостанак њихове пластичне индивидуалне подобности придагођивања. Велим нривидни, јер ове пластичне подобностн придагођења допста има, само се она покрива сидним развићем инстинката. У већем дрду: „Чулни живот у инсеката", ја сам ово питање темељно претресао на основу многих огледа, на што упућујем читаоце. Овде ћу да се изјасним само укратко и уопште. Чула су у инсеката ова: 1. Око. Оно је некретљиво, барем скоро увек. Ну познато је да сваки осећај ускоро престаје, кад остане потпуно непромењен. Инсект који лежи непокретан, може видети само предмете који се крећу. Што се тиче непокретних предмета, он јс «коро слеп. На то ми наравно и не помишљамо, кад налазимо да су инсекти глуни што поседају на нас, кад се ве крећемо. Затим се око у инсеката састоји из многих веома малих пољца, Фасета, која су изодвајана црним пигментом. Свако пољце прима само по један снопић зракова и води их ка четири живчана елемента, те с тога не може постати на њиховој мрежњачи слика целих иредмета. Волика, усправна слика предмета, налик на мозаик, постаје само тако, што од врло мпогих Фасета свака донесе мрежњачи само један део предмета. То је увидео још пре сто година физиолог Јован Милер, и данас је ова ствар потпуно утврђена. Према томе види неки инсекат у толико јасније, у колико његово око има више Фасета. Видински коњиц са 20000 или