Prosvetni glasnik

1154

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

се брже и лакше оријентишу, али без нипака никада. То је дакде сасвим супј^отно од подобности оријентовања у ваздуху. Потпуно слени мрави или други инсекти одлично се оријентишу својим чулом мириса на пиицима нриликом својих многих стаза и богаза. Ја сам с тога назвао ово посве особено чуло мириса „топохемиским чулом мириса". Оно се дели на додирни мирис и на маглониту карту ио мирису на кратка одстојања. Из великих даљина има само снособности да намиришу, као у нас. Вид и мирис сачињавају оба главна чула у инсеката. 3. Чуло такнућа је такођер веома важно и може код неких зглавкара, нре свега код иаука, да иостане хмавним чулом. Пауди опазе место и врсту свога плена по најтананијим иотресима своје мреже, односно но каквоћи п.еној. 4. Органи чула укуса леже у усним деловима а објекги укуса: слатко, кисело, горко, слано, метално изгледа да су исти као у нас. Еод пчела, осица и мрава може се врло лепо о томе експериментисати. 5. Нитање о чулу слуха напротив је ванредно мучно. Наш, човечаноки орган слуха дели се на два чула: право чуло слуха и чуло равнотеже. У инсеката налазимо све могуће чулне органе, који су сматрани као поменута чула, али чије уклањање није произвело никаквих сходних поремећаја. Да неки инсекти опажају извесне звуке, тојесигурно, али како ? Мале, лаке животињице осете — то се може доказати — најмање потресе ваздуха, а нарочиго своје подлоге, гранчица, лишћа, тако, што се њихово тело нотресе као целина, што надражи његове органе пипања. То је још Дигес (Вј§ез) означио као лажнислух. Колико неки пак. инсекти опажају извесне органе-за цврчање и зујање — скакавци, попци, пчеле — односно њихове звуке, помоћу простих нотреса ваздуха или специФичним органима слуха, то је још нотпуно нејасно и мора се оставити, за сада, као отворено иитање. Често пута су се питали научници, да ли немају можда инсекти и неко шесто, нама непознато чуло. Они имају додуше разне чулне завршетке, које ми не иомињамо, али до данас недосгаје нам доказ за неку нову врсту чулног осећаја, која би нам била непозната. Кад имамо све ово на уму, онда ћемо много боље схватити психологију инсеката. Они измиле из.јаја или чаура са готовим инсгинктима или наслеђеним аутоматизмима и са поменутим чулима. Светлосни, мирисни и други надражаји спољнога света, спојени са њиховим рођеним живахним нокретима мишића, подстичу развитак инстинктивног аутоматизма, чим су се у извесној мери развили дотични органи, па било да се тиче стЂар сложеног учауравања неке гусенице, или градње саћа у пчела, или пљачкашког похода неке мравље врсте. Многи аутори су потпуно сметнули с ума, да није све нротумачено аутоматским одвијањем ланца инстинктивних радња, помоћу чулних органа, наслеђа и кретања. То ћу објаснити на једном примеру