Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1153

40000 Фасета види чак врло добро и вр.вд оштро, кад предмети нису сувише удаљени. Напротив мрав што мили по земљи, који има само неколико стотина Фасета, па и мање од сто, види само веома магловито. Сем тога види Фасетовано око само из близине добро, и то тим боље гато је ближе; из даљине пак врло магловито. Даље је Екснер доказао да оно види кретања нарочито добро. Према томе види инсекат што лети много јасније, него ли кад стоји; у лету добива он брзо и потпуно преглед топографије целе околине. Вид у инсеката, који могу донекле и боје врло добро да разликују, може се појимати само узимањем на око ових чињеница; исто тако и њихова подобност оријентовања у ваздуху. Лстећи инсекти оријентују се скоро само својим видом. Ако уз то имају добар мирис, онда им он сдужи да намиришу било своју храну, било своју женку, покадшто из огромних даљина. Тако намиришу ноћни лептири пауновци своју женку на даљину од неколико килпметара. Кад се очи у ноћног пауновца премажу Фирнисом, онда они полете у вис вијугаво, ударајући тамо амо по зидовила и дрветима, и не могу да нађу правца. Ово последње бива само очима. Тако су доказали Фабр, Бутел-Реаен и други, да ичеле, које су више иута излетале, познају^ околину и могу опет да нађу пут на даљини од 6—7 километара — али само помоћу очију и помоћу памћења, Кад миле по земљи, инсекти виде много лоше. Ну у вези са осећајем гшпања, они употребљавају своје мање више магловите видне слике за оријентисање у свима покретима. Још је доказано да неки инсекти, н. пр. мрави могу непосредно видети, а не само кожом осетити т. зв. ултраљубичасте сунчеве зраке, који су за нас невидљиви (форел). Сем тога, ниже животиње уопште осете светлост својом кожом, као неку врсту опипа. То су т. зв. фотодерматски осећаји. 2. Органи мириса. Они су веома особени. Они не леже, као у нас, У дубини носне дупље, већ на врху врло покретљивих, спољних органа, који се зову пипцима. Кад се по ваздуху крећу, инсекти осете мирисе. Пипајући својим пипцима предмете, они их уједно омиришу својим „контактним мирисом". Ми људи не можемо да. спојимо са мирисом никакву нредставу простора. Ми осетимо само кретањима нашега тела, и то врло нејасно, нравац откуда долазе мириси. Ну простор и облик имају за нас само квалитет вида и опипа. Ми себи представљамо простор у облику слика вида и опипа, .јер нас само виђење и пипање упознају са положа.јима предмета. Сасвим друкчије у ннсеката. Форел је први доказао да н. пр мрави могу, момоћу мирисне карте о предметима, ко.ју сниимају при своме изласку нипцима, увек да нађу тачни правац у повратку, на ма на коју тачку пута да их метнемо. Кад се пак префирнишу или одсеку њихови иипци, онда се они не могу више оријентисати по земљи. Кад имају очи, инсекти просветни гласник, II кн>., 12 св„ 1910. 7Н