Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДБО

109

•ских гдаоа, п. в. Мауег, Ог. О-гатт., § 283; 219; с! и 249.. Р. ВЈав. 5, ХЛзег <Ле Аив вргасће (1. бпесМзсћеп, ВегИи, 1888, и ЂериИ. Каква иам греба грчка грал., стр. 8. Исто тако треба дода-ти да су се груке ај.3 о& ау оџ, у ночетку речтт и између вокала. изговараде као зб, зд, зг, зм, као што сведочи ипсање са итд. из разних времеиа Ст. века, в. 0. Мауег, § 219. За ос је иезгодио рећи да је ирави дифтоег (Туром. стр. 2.), оу је некада заиста бидо дифтоиг , а.ш је још у иочегку IV века нре Хрпста углавном монофтоитизирано (преко затвореног о), јер се јопт од тих времена овим знаком обележава и које је постало протезааем иди контракдијом — које .је дакле од увек било моно-фтонг . В. &. Мауег, § 123. Неппапп НгП. НапЛћисћ с1. §г. Ваи4 и. Еогтепћ, § 81. Да ствар са тз. V, есреХкуапхбг не стојп онако како је у г. Туромана § 29. зна се одавпо. N е/р. ппје првобптпо имадо употребу да спречп хијат; тајетеорија тек дониијега датума, поставили су је граматичари, али са својом реФормом нису потпуно продрли. Правило о г е/р., какво је у г. Туромана п другим школским граматнкама (с1. г. Ђерић. Каква нам итд., с.тр. 10) пе обухвата дакле све случајеве. Лрема томе оно се мора друкчпје удесити, односио сасвим суспендовати. Што се па стр. 18 говори о постаику ^ен. р1иг, контракцијом од а—аг, треба изоставити, јер је такво правило пепотпуно и ие обухвата све случајеве. с1. в. Меуег, § 373. На стр. 11 (§ 68, 2) рећи џ. »о губе испред компаративних наставака" 5 — немају о тттд., пошто ће на тај начин нроцес бити јасније обележен. с1. 6. Меуег, § 394. Једна од најважнијих гдава и у грчкој н у латинској граматици је питање о значењу поједииих времена и иачпна. У ову је ствар унеда забуну латштска термниологија глагодских обдика, која је пренесена и у српску граматику, без обзира на значење српских обдика, п према којој се сада стављају један норед другог облицп који ни у ком сдучају не иду један с другим. Када се — да узмем један пример — за српско прошло време узме латински термин, рег1ес1ит, онда се може рећп да је тај термин логички и етимолошки неоправдап. али се ипак, зато што је уобичајен. може задржати; ади ако се сада ноће даље, па се српски и латински пер^екат. и — да узмемо још један пример — срнсктт и латински имперфекат, на основу ове једиакости у имеиу идентификују, иедозвољено и мимо догике, онда је то идентифпковање нетачно п погретно. У нашпм средњим шкодама морам да констатујем, и поред свег респекта према иашим г. г. грецистима и датинистима — да.ју се ученицпма махом објатпњења која су рђава и нетачна. В јх 1 — ннр. — значи само »рекао сам«, сНсећат само »говорио сам ж , па се инак зато ттрво преводи готово редовно са »говорпо сам* а дрЈто са »говорах <( итд. Исти је одиос, у грчком, између аориста п имперфекта. На кдасичном примеру 1еп. суг. V 5, 22 'еттевог аигобд, каХ оЗе "епе^аа, гокхоид, е%сог екореуб/гг/г ова се основна раздика депо видп. Та се разлика у обедежавању перфективие и имперфективие радње мора јасно п у довољној мерн пстаћи, где год се може. Због овога треба свугди гдн је могуће, а нарочито код обдика са перфективним значењем; додати српски превод. Ову је реФорму апсодутно потребно извршити кроз целу књигу, у којој има, у овом ногдеду, иетачности и неконзеквенција. Код оваквог стања ствари сам по себи отпада и инр1. сопаШз, који г. Туроман спомиње на стр. 175. —Друго, где год је томе места, треба јасно обележити значење пасива. Превођење пасивних облика рефдективним гдагодима погрешно је и повод свакојакпм неспоразумпма. На стр. 62, нпр., поред речи МесИит, и Развтгнт, значење је погрешно обележено, и треба да стоји 1) ваепитавам себн. васпитавам се, 2) васнитају ме, бивам васнптатт. П у овоме се дакле .смисду морају учинити потребне корекције. Да би се пзбегао сваки неспоразум, треба у § 88, 2 напоменутн да се код перфекта са редупдикадпјом задржава редупликација и у конјуктнву и оптативу {)!. и Ђерић, каква нам итд., стр. 12).