Prosvetni glasnik

11АСТАВА И КУЛТУРА

133

нема где да стану. Масу гдедалаца јако занима оружје из устанка, којим су се Срби боршш да од душманина нзвојују скупо пдаћену сдободу. Ми нмамо оригиналног оружја и из Кочине Ерајине, па да би ђаци добили јасан преглед и о старијем оружју, нре ватреног, сабрали смо малу збирку и из средњег века: буздована, наџака, конаља, шлемова, оклона итд. Некако ми се чини да ђаци издвојене периоде не памте тако жико као кад им се изнесе цео развој. Зна се да су варошка деца врло оскудна у речима из радиности простих сељака и занатлија, а у ЕтнограФСКом Музеју и од тог има доста да проФитира. Тако исто треба ђаке водити и у Народни Музеј који ће им пружити са. свим другу лепу слику представа о култури изумрлих великих народа, тако творевине преисториских становника наших земаља, па РимљанаиГрка; за тим ће тамо видети црквене старине, историске знаменитости особито баш из нашег устанка, и то не само ствари него и слике људи који су тада слану стекли да се и у свакој читанчици помињу. У вези с ЕтнограФским и Народним музејем треба иосећивати макар два пут годишње и Војени Музеј. У овом музеју требало би деци показати и садашње разорне гранате, шрапнеле и другу модерну силу — нека им се и о томе развију представе, корист је неоспорна. По том треба с децом забављати се и поу швати их у Музеју Српске Земље да виде каква је природа српска, шта све у њој има и од какве је шта користи и штете. И овај је музеј богат и разноврстан као што је и Народци Музеј. На жалост овде треба констатовати да се београдски ученици врло мало доводе у овде побројане заводе, а да се исто тако мало изводе и у ескурзије, а ретко се кад одводе у село да виде живот и рад онога, који издржава цео компликовапи државни организам, где и јесте сва снага народна. Оскудица у локалу највећа је музејска невоља, јер само за Етнографски Музеј требало би имати још иет иута оволико простора кодико сад имамо. Тада бисмо на првом месту расиоредили ствари географски — да се види прво свака српска област у целокупности. А одвојено би требало изложити и груписати све ствари из свију српских области, које су исте или које су сличне, а за тим оне које јако одступају. Еад будемо имали нространу салу могла би се приредити предавања с наплатом за улаз, те би се тиме знатно буџет олакшао. Уз приказивање оригиналних ствари и згодна описа с паралелама, пројектовале би се слике, а говорило и о животу народном и обичајима. Предав: ња о празницима била би такође врло ноучна, н. пр. о Божићу показати разне врсте спремања бадњака, о Ускрсу демонстровати шаренајаја, и увек закључити компаровањем како је за, тај исти нразник код појединих других народа.