Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

165

рења долази вежбање у оцењивању. Тек кад се дете снабде правилНИ51 нојмовима о ведичини тих бројних вредности, онда ће моћи правилно схватити вредност бројних података, којн се додније у књигама јављају. Без те претходне спреме сви подаци остају му увек као неразумљив бројни материјад. Сад се од појединих објеката прелази на појмове о тлама које руше и стварају иоједине облике земљине површине. Све те објекте — равницу, низину, брдо, поток, реку, бару треба довести у узајамну зависност, каузалност. У кодико ток и пад неког потока илл реке зависи од брда, у тодико и облик брда зависи од њихових долина. Исто тако обраћа се деци пажња на зависност атмосФерских по.јава (гром, ветар и т. д.) од рељефности земљишта. Ту је дако дати детету идеју о непреставном подмлађивању земље, па отићи мадо даље и напоменути: како се у природи ништа нс губи, већ само материја мења обдик; да ништа није стално већјесве потчињено зубу времена рушењу и нромењивању. Све је то лако на очигледним примерима иоказати. Бујица руши брда и насипа низине, ситан муљ, којег вода носи ипак се мора, негде зауставити и сталожити, а то ће на крају крајева бити море. Ако су дани суви и топли ствара се прашина, ветар је разноси. Како ли је тамо где су велике просторије покривене ситним песком ? Од куда песак ? Зашто пуцају стене ? Да ли све стене нодлеже подједнако свима ироменама? Ту сејављаговор о разноликости стена по чврстоћи, а по томе о њиховој употреби. Растурено камење (већих димензија), шта га је одвојило од његове целине са којом је постало? Луталачке стене (где их има), силе које су их донеде. Вулканске стене г вулканизам. Посматрање биља н жнвотиња, зависност од врсте земљишта, влаге и других усдова; зависност животиња од врсте и богаства биља. Човек. — Винути се мадо мисдима у оно доба кад ту није бидо људи, како ли је то изгледадо ? Ако има негде (у близини) такав крај дако ће се погодити. Приче о насељу. Шта је са ранијим становништвом? Има ди каквих трагова о њиховом бављењу? По тим траговима судити о њиховом кудтурном односно некултурном стању. Да ди има каквих историјских догађаја везаних за то место? Утицај човеков на садашњи изгдед земљишта; зависност појединих занимања од околине; зависност саобраћаја и саобраћајних средстава од теренских прилика; који су путеви живљи, који слабије посећени и због чега? Саобраћајни центри. Шта се највише провози, куда то иде и т. д. Иолитичке границе (среске, окружне, државне), ако их има у бдизини. Говор о држави , ако треба. Уиоредо са оваквим радом додазе и вежбања за разумевање и читање карата. Карте морају бити праве поучне и пуне садржине са