Prosvetni glasnik

314

нросветни глас1шк

жевног рада и дугогодшнвега свог школског искуства. Али док Али има пред собом студента н кандидата за државни испнт, дотле се Лајхтенбергер обраћа младом наставнику средњс школо, који је већ готов са тим нспитом. Упуства, што их даје Алн, тичу се немачких кандндата за наставннке средњих школа, у првом реду оних, који државни испит имају полагати пред кемнснјом у Марбургу, где је Ади председних комисији; Л а ј хтенбергерови саветн, и ако упућени немачким млађим наставницима средњих школа, имају општији характер, те и впше иптереса за све. Али у евом кратком предговору каже: „Опажање у мојој скоро деветогодишњој пракси, како многи капдндати неумешно врше своје студије нодстакло ме је на покушај, да барем са своје стране допринесем, да се уклонп или ублажи ова невоља, коју подједнако тошко осећају нспитачи и испитаници. Можда ће мој покушај дати повода и философским Факултетима да једном пристуле изради наставних планова (81исИепр1апе )". Овим речима обележена је и намера ппшчева. Он је своју књигу поделио на ове одељке: Пре јављања, где су савети студентима за пзбор и ток студија као н за промоцију; јављање; писмени испит; јављање за усмени испит и усмени испит. У последњем одељку даје упуства за општи испнт пз религије, ФилосоФије, педагогије и немачке књижевности, јер баш тај општи испит јо „страшило" за мпоге кандидате ; о стручном исииту говорн врло мало, пошто су кандидати већ на универзитету, из предавава и цроФесорских савета и обавештења, упућени у оном, што и како треба да узму и радо у својим студнјама. Књпжица је, као што рекосмо, упућена немачкнм кандидатима, али у њој имаде и моста општега значаја. Воћ први одељак даје напомепа, које могу вродети и за нас, као што су погодбо, које писац ставља за наставнички позив : телесно н душевно здравље, јер нервозни младићи као и сувише плашљиве и стидљиве природе не треба никада да буду наставници; љубав према науцн и према деци: на послетку, да блазирани људи нпсу за наставнпко. Добрпх савета и наномена налазимо још и у овим и у другим одсљцима ове књижице, која је написана живо, убедљнво и ннмало фнлистарскп, то с тога и заслужује пажњу и препоруку. Још у већој мери може се то рећи за књигу .1 ај х т о н б е р г е р а, који је из богатога искуства старога наставника, дироктора и семннарског управитеља укратко, језгровито дао својим млађим друговима у толпком изобиљу педагошко-дидактичких савета п практичких упустава, да његов „УаДетесиш" у овом погледу несумњпво више вредн него ионека дебела књига са истом задаћом. Нарочито треба истаћи његов начин нсказивања, пун привлачне убедљивости н зачињен добром мором хумора, његов тако рећи очински тон у излагању. Своје иаводе. савете и упуте ./1. објашњава и поткропљава но неком леиом причицом из својих школских успомена, па се не устеже признати н погрешко својо, учпњене пре толнко година. Ова добра књига, из којо се но нечем моту научнти н старији наставннцн чита се лако н пријатно, потпуно одржава нашу пажњу до краја. Л ај х т ен б ергер је, како сам вели у иродговору, 1889. године као члан саксонско директорске копФеренције пмао да обради тему: „Како треба најподесније удесити педагошку и дндактичку спрему кандидата за вншу школску службу?", а уједно је овој задаћи додана жеља, „да се саставн један каноп педагошких и дидактичкнх основних нравила за кандндате и млађе наставппке". Из продлога, којн су у том смислу одмах учинилн неки заводи, из неколиких напомена 0. Јегера у његовом „Аиа <1ег Ргах^з"