Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

331

Друга је расправа у првој свесци: „Бхе У1ег (;е Кесћеп8(;ип(1е" од днректора Д-р Меле (Мбћ1е) (стр. 37—41). Одајући признаае новом уређењу виших женских школа у Пруској од 1908. годинеМ. напомиње, да се већ у двогодишњој примени насхавних планова показала нотреба за понеком изменом. Он се зауставља на наставном плану за математику и налази, да што прс треба додати четврти час рачуници у вишим женским школама, барем у нижим разредима (VIII до V), ако се хоће, да се добро савлада градиво, те да настава математике у вишим разредима IV до I) не прави више тешкоће утеннцима. Напомиње, да би наставу математике требало давати академски образованим наставним снагама, па и рачуницу у VII, VI и V разреду, ако је то могућно, или барем само оним наставницима и наставницама, који се за њу нарочито интересују и који су већ ушли у математичко обрађивање рачунице. У „Прегледу књижевности" виши учитељ Е. Брајниг приказује неколпка дела за предавање биологије, а уредник неке илустрације као номоћна средства настави. На крају свеске су „Саопгатења" о личностима и удружењима. Друга свеска обилна је расправама; њих четири: „Уређење приватних школа у Пруској на законској основици" одРоберта Гислиига (предавање држано на главном скупу Савеза приватних немачких женских школа); „0 вишим женским школама у Баварској" од проФесора Мартина; „Успомена на Ану Форверкову" од Марије Кирхбергове, и „Трагика наставничког нозива. Имагинарна беседа ученицама учитељске школе при њихову изласку из школе" од Д-р Хенеса. После овога је извештај са седнице ширега одбора Немачкога друштва за више женске школе, литерарни преглед и саопштења. У првој расправи (стр. 49—63) Гислинг, правнички саветник, најпре износи садашње законске одредбе и прописе у Пруској. У другој тачки утврђује, да сви наведени прописи оправдавају мшпљење, да је садашњи правни положај приватних школа недостојан једне правне државе; а деценијама се тражи, да се приватне школе уреде законом. Наводи покушај у том смислу министра Цедлица, па у трећој тачки претреса његов нацрт. У четвртој тачки је изнесена статистика јавнпх и приватних школа у Пруској за 1906. годину, уштеде, које је држава имала на приватним школама, и статистика о развитку јавних и приватних школа у години 1896, 1901 и 1906. Ова је статистика занимљива: (Види таблицу на 332 страни). Овде нису рачунате приватне трговачке, занатске и техничке школе. У вези са овнм подацима наведени су и неки статистичкп нодаци о вишим женским школама у другим немачкпм земљама према спису о развитку и стању виших женских школа у Немачкој, којп је 1893. издала Јелена Ланге 2 , па се онда пстиче значај приватних школа за наставу а васпитање и показује уштеда, коју би држава имала од законског уређења њихова. Пета тачка обухвата изређане и објашњене пишчеве захтеве за законско уређење приватних школа. Најпре тражи, да се безусловно законом уреде све приватне школе, а нарочито приватне више и средње женске школе;

1 В. о том »Просв. Гласник«, на наведеном месту. 2 В. наш чланак »Вшпе женске шкоде у Немачкој« у 3. св. »Наставннка« за 1895., стр. 136—146.