Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

333

На другоме месту (стр. 64—68), иод натписом „0 вишим женским школама у Баварској", Мартин, проФесор више девојачке школе у Минхену, говори о припремама за нов закон о преуређењу тих школа. У вези са ранијим радом на овом издавала је у 1910. години комисија надрт о новој организацији и основе његове изнесене су у „Извештају о садашњем стању рада на уређењу више женске наставе", који је скупштини у јулу 1910. године поднео министар просвете. Нећемо улазити у разгледањо овога извештаја, јер он још не значи нову уредбу о вишим женским школама, на коју се у Баварској дуго жељно чека а која ће се, према изјави министровој, донети у најскоријем времену. За нас ближег значаја нема Марије Кирхбергове „За успомену на Ану Форверкову" (стр. 69—73), која је својим 32 годишњим неуморним радом, делом и речју, успела, да се из најмањих почетака дечјег забавишта у Волвенбителу поред њега створе виша женска школа, женска учитељска школа, школа за учитељице гимнастике и ручног рада, занатска школа и школа за кување, а сем тога, својим списима о вишем образовању учитељица утицала на стварање курсева за вшпе учитељпце у Гетингену. Десет година по њеној смрти једна њена ученица издала је опис живота њена: Алпа Уопуегк. Ет БећопбМШ. УопМагЧћа б-иаг^ег. ВолФенбптел 1910. Шта Д-р X е н е с (Непез) хоће својим ученицима да каже у свом за мишљеном говору о „трагици учитељског позива" (стр. 74—76), наглашено је одмах у потетку у овим речима: „Али ви знате — и ако још нисте искусиле да је живот богат у разочарењима и одрицању. И можда позив, коме хоћете да се одате, због тога је један од најопаснијих, што он идеализму, људској подобности за одушевљење ставља врло велике, — рецимо баш отвороно, — највеће захтеве". На петом је месту (стр. 76—89 извештај са седнице ширега одбора „Немачког Друштва за више женске школе" (Беи(;8сћег Уегеш Гиг <1аз ћбћеге ММсћепзсћи^ебеп), држане 3 јануара 1911. у Берлину, — за нас од мање вредности.

2. ЧАСОПИСИ.

Учитељ. Св. 8. год. 1911. Чланди и расправе: 0 стогодишњици Доситија Обрадовића од А. Г. — 0 наставном програму од Владе М. Николића. — Појам о општем образовању, превео Кр. Јонић. — Дртање као опште-образовни и васпитни предмет од Мурзаева превео Влад. ВемиК. — Мисли познатих педагошких писаца о учитељу и његовом делању у школи и друштву изложио Аазар ПеровиЦ. Из школског живота : Неколико сличица опажених у ревизији од Д. Ј. СтојановиКа. Педагошки цреглед: Два предавања у Минхену, Стана Јосииовић. — Књижевни преглед: Основи Физијолошке психологије од др. Т. Цијена превод Јов. Ђ. Јовановпћа проФесора. — Просвета у Српству и Словенству. — Школска кроника. — Белешке. — Учнтељско Удружеље.