Prosvetni glasnik

НАОТАВА И КУЛТУРА

545

Испричајте интриг-у Тврдице и оцените је у мало речи. — Зашто Адцест хоће да се уклони од додира с људима ? — Изнесите узроке Француско-немачкога рата од 1870 и испричајте победоносни ход наших трупа до опсаде Меца. — Као што се види, задаци се не обраћају уобразиљи но траже памћења и здравог разума: историјски нредмети траже памћења и расуђивања; дитерарни предмети изискују нарочито памћења и јасности, пошто никад, иди готово никад, немају да се пореде два деда ил.и два иисца Задаци су сагдасни с духом саме методе: деца се и навикавају једино да се сдуже Француским језиком; другим вежбањима се оставља да образују њихов укус и помало њихову уобразиљу. У начину исправљања тих задатака, нема ништа нарочито да се истакне: један ученик чита што је написао, проФесор исправља, редом што није казано коректно, елегантно или с довољно рељеФа. Ипак, кад се тиче једног одређеног нредмета, као што је, на иример, „Пораз Нибедунга", онда најире више ученика прочитају онаЈ део њиховога рада који одговара, рецимо, експозицији, а за други час оставља се исправка онога што би представљадо перипетиЈу и крај. Тиме се жеди да се избегне досада, пошто се читав сат не посвећује једино исиравкама, и у исти мах да се добије времена, јер, кад би се прегдедао цео један задатак пре но што се пређе на идући, нримедбе које се тичу увода могде би да се забораве: требадо би их обнављати, и тиме би се губидо време. Незгода је овог еистема што наставник може рђаво да оцени композицију целине, али је истина да се то и не сматра као најглавније. Приликом исправљања превода с Францускога на немачки чак и у највишим разредима, не обраћа се велика пажња на леп превод, на који се у Француској много полаже, ни на естетичку корист појединачних примедаба; од превода се тражи да буде тачан и коректан и то је све. Што се тиче ствари за учење на памет, оне се не задају редовно ни често, да се ученици не би сувише премарали; и задајући их, пази се не толико да им се напуни глава одломцима занимљивим у погледу литерарном или естетичиом, већ да се обогати њихов речник. Отуда их рецитује у глас цео разред или један део разреда, а ређе поједини ученици; и често се понавља што је научено. Г. — Л.ектира нисаца. У вишим разредима, сва та вежбања заузимају мање места него лектира. ШтО се тиче избора нисаца, треба добро разликовати Аустрију од Немачке. У Немачкој, при избору писаца држи се истих начела као и при нзбору задатака: пресудну реч имају чисто педагошки иогледи. Узимају се, што је могуће више, дела која интересују децу и задржавнју