Prosvetni glasnik

556

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

љутве. Колико је људи који на тај начин подлежу неправди: слуга пристаје да га грде госиодарева деца; радник пристаје да ради и колико му снага не допушта и да упропасти своје здравље на штету своје рођене деце; млада девојка трпи увреде, исмевања, па чак и вређања каквог невасиитаног пролазника. Сва ова слаба створења обарају главу онако исто као што су њихови стари превијали грбачу; нико нема одважности да се одуаре, да се исирси; нико се не усуђује, сви се алаше. Овај страх је иокашто глуи и смешан. Г. X неће да изнесе своје мишљење у граду у ком станује. Гђа X да би ишла за модом меће на главу страшан шешир и облачи хаљину, која јој се никакако не допада. Ни г. X. ни г-ђа X. не усуђују се, немају одважности: плаше се онога: „шта ће се рећи". Закључак — Да се нретиостави да се има воља, треба пре свега

Робови по својој погрешки: због равнодушности, због прете

Увод — И ако слаба створења налазе извлњења у својој слабости други то чине по својој сопственој погрешки. Развијање — Једни су такви са своје равнодушности: увек сте мишљења као цео свет; примате све чим вам се што предложи. Еуда ће се у шетњу? Вама је свеједно. Шта ће се радити? И то вам је свеједно. Ништа вас се не тиче; ни о чем не одлучујете; радите оно што.хоће први који је наишао и који је за ваш рачун одлучио, да потом можете да гунђате. Тако исто грађани се не интересују јавним пословима; о тим се пословима говори без њих, о њима се решава без њих. Њихова равнодушност није ништа друго до враКање у роаство. Други су оает наиротив такви због иретеране скруаулозности: Пре но што изиђете у шетњу ваздан се распитујете: Хоће ли бити лепо време? Да ли неће падати киша? итд. Лропустите да прође време за шетњу. На тај начин има много људи који су неодлучни, нерешљиви, сами самцити проведу цео дан седећи на столицп, устежући се, запиткујући, илашећи се те овог те оног. Може бити да ће трговцу требати да предузме какав посао, индустријалац какво индустријско предузеће, али ко то зна? Ах! кад би им неко дао примера, они би му следовали. Ах! кад би им неко пружио снажну руку, они би се потпуно одлучили. Ах! кад би неко други за њих имао воље. Њихова скруиулозност завршава се тим, што их чини робовима. Закључак — Не хтетн, или не умети се одлучити, све је једно и исто: значи увек пустити друге да за нас одлучују. То је увек, ни мање ни више, но ропство.

робом,

раности у скрупулама