Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

559

Ов а журба изгледа да је болест времена: треба брзо ићи; свако се жури. Погледајте само на улицу, свако без разлике трчи: све се служи трамвајем и колима само да се што пре стигне; свудаје прававртоглавица, ираво бунило. Тако је исто и са човечјим животом: он јури, а људи то и не опажају; никад се не заустављају да о том размишљају; они умиру пре но што сазнаду за шго су живели. Не журите се тако; размислите пре но што отпочнете какав посао, ма какав рад био, нарочихо пре но што отпочнете живети. Размишљајте: то је једини иут да улудо и некорисно не растурите своју моћ, време, иа чак и своје биКе. Бурни стварају себи илузије, немарљиви су још вигие криви: Идете у школу с рукама у џеновима; путем заврљујете тамо-амо. У школи вас питају, преварили сте се шта вам је задатак, научили сте оно што ће вам требати тек носле два-три дана, То вас зачуђава. Будите мало впше обазриви; размислите шта вам ваља радпти пр^ но што освоји дан. Размишљајте о свом понашању и његовим последицама. Не остављајте ништа случају, ваша усиавана небрежљивост донеће вам тешку јавц. Закључак — Без размишљања нема воље; не размишљати значи изгубити време и живот. Немање воље и непаасљивост: раеејан, растројен човек Увод — Човечји живот тражи пажљивости: људи који нису пажљиви такође нису ни енергичнп. Развијање. — Понекиљуди имају увекпонеколико идејау глави: за будуКност чине многобројне планове врло магловите, празне, и ни при једном се чврсто не задржавају; да један од тих планова остваре одају се изучавању; зарад другог опет предузимају путовања. Дохвативши се свега површно, а нпшта дубоко не проучивши, почињу све, а ништа не довршавају. То су неспособна створења, јер нису умела изабратп један циљ својпм напорима и при њему се задржати. Њихова немоћност за рад дошл а је од њихове немоКности да буду иажљиви, од сувишног растурања њихова духа. Још су несиособни и они које иажљивост замара, растројава. Учениди, усред каквог предавања, гледају како лети каква мушица; нису у стању да до краја прате какво објашњавање, они се њим не користе. Званице остају непосвећене разговору и сневају; они се не користе оним о чем се говори. Људи занемарују своје послове због своје нарави и због каквих ситних случајности; они немају никакве вајде у туђем искуству. Лакомислен човек не иоиравља се у својим иогрешкама, никад није ни за што. Наиослетку су несиособни они лаки и иовргини духови, којима су озбиљне ствари досадне. Ова се млада девојка пнтересује само сићушним стварима. Озбиљна питања! За то се тражи велики душевни напор.