Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

51 б

те приватне школе важније за наставу од државних, јер државне одвајају кукољ од шенице, а приватне прихвате тај кукољ па га наравно за добру награду — претворе у чисту шениду! То тако изгледа, а у ствари су таке приватне средње шкоде спекудативна предузећа, која не могу одговорити циљу, ради којега их највиша надзорна власт трпи, а то ће рећи: не ногу прихватити прекобројне ни истински поправљатн слабе и посрнуле ученике из државних ср. школа. Прекобројних је ученика мало у нас, да би могли и хтели њихови родитељи поднети све трошкове око издржавааа таке школе; мучно бисмо могли наћи и довољан број за издржавање таке школе оних имућних родитеља, који желе, да им се деца у разредима с ограннченим бројем ученика боље поуче и васпитају. Главни кадар таким приватнИм ср. школама дају слаби и по^ срнули ученицп, чији се родитељи често усиљавају, да плате скупу школарину у овим приватним гаколама. Та скупа школарина одржава ове школ.е. Чим опстанак школе зависи само од школарине, одмах она не може сво.је ученике потпуно оцењивати по наставним захтевима, већ се мора обзирати на жеље онх, који школарину плаћају, те се оваке школе морају изметнути у спекулативна предузећа. Ученици се у тим приватним ср. школама због тих неповољних за наставу прилика навикавају, да баш много не уче, да се бог зна како не труде па да ипак имају повољне оцене. Изгубљено је време, које ученици, и иначе слаби, у таком полураду проведу, и они то опазе, кад је доцкан, кад се врате у државну ср. школу и виде, да се оцена не може поклањати. Многа врло многа нарочито имућнија деца показују слаб успех у државној ср. школи само с тога, што се уздају, да ће у приватној ср. школи пребродити Сцилу и Харибду, која их је хтела нрогутати у државној ср. школи. Д10 нашем су мишљењу приватне ередње школе, нарочито које су својина приватних лица, врло штетне за ђачки успех, али су постале неизбежне због тога, што држава нема доста средстава за отварање нових државних ср. школа, јер досадашње не могу да приме сву децу, која желе посећивати те школе. С тога налазимо, да треба одобрити отварање ириватних средњих школа само оним општинама, које даду иотиуну гарантију, да Ке и да могу издржавати школу о евоме трошку, а то ће рећи које саграде ироиисну зграду и набаве јој намештај, књижницу и учила и обезбеде јој годишњу суму иотребну за иоелугу, огрев, канцеларијске иотребе и одржавање зграде. Наетавнике иоставља и њихов рад контролише Шинисгарство Просвете а илата им се или хонорар издаје из државног буџета. Приватним се лицима може одобрити отварање ириватних ср. школа без икаквих нарочитих иовластица, али Шинистаретво Просвете