Prosvetni glasnik

526

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Не само да не огранигаавамо активност изумевања, него је, на против, удвајамо: ми јој пружамо ново и неограничено поље. Стварати идеје није све: треба стварати методе. Не постоји метода калауз. Пошто су постављени неки општи принципи, сваки специјални проблем решава се само помоћу методе састављене специјадно за њ, придагођене према природи њихових дата и према ирироди његових тешкоћа. Проблеми сами себе не постављају: идеја питања захтева често тодико исто генијалности као и идеја одговора. Сугерирајући творачко.ј уобразиљи да се она посвећује изнадажењу пробдема и метода, а не само решењима, ми проширујемо круг њене акције, имијој отварамо бесконачне могућности за њену активност. Наши се генијадни људи могу умирити: ми ћемо им увек пружати посла. Ади због онога што од истине можемо дознати у књижевности, вреди л.и се мучити да то дознамо? У то многи сумњају. Одговор ме Монтењов задовољава: ако ми нисмо створени да нађемо истину, нама је бар задатак даје тражимо. Алд би занат: да ценимо дела другога, био мало племенит, кад не би било на крају нашег нанора, поред задовољства које осећамо, и мало истине коју треба саошптити. За проФесора књижевности, поглавито, настава би била комедијаштво или хипокризија, ако би свако од нас предавао само своју Фантазију или догму. Постоји читав један део књижевности који се не изучава; ми можемо само рећи нашим ђацима: „читајте, осећајте, реагпрајте против писца. Ми нећемо замењивати наше реакције вашима. Али ћемо вас учити ономе што саставља материју науке, дакле наставе; ми ћемо вам саопштити цео удео релативних и несавршених истина, али тачних и контролних — историских, филолошких , естетичких, стилистичких, ритмичких — све оне идеје које зависе од тачнога знања и које могу бити истоветне у свима духовима, и које ће вам пружити средства да утанчате, да исправите, да обогатите ваше утиске да би увидели ваше ствари и дубље завирили у узор-дела која се увек читају. Ми ћемо вам показати како се то тачно знање добија. Ми ћемо вас оспособити да радите на његовом повећању, ако за то имате укуса, или бар да знате шта оно вреди, да би се њиме послужили, да га не би ни презирали ни сувише прецењивали". У осталом, данас се може опазити: да сви они, који су желели, пре једног века, дати књижевним идејама мало више солидности научног знања, макакве да су биле илузије или лутања многих од њих, а понекад и највећих, нису узалуд радили. Ни Сент-Бев, ни Тен, ни Бринтијер, ни толике монограФије, докторске тезе, чланци критичких и научних прегледа нису губили њихово време. Основи књижевног знања постају све сигурнији. Многе биограФИЈе писаца очишћене су. Многе су хронологије прецизиране. Све врсте проблема о изворима, утицајима,. верзиФИкацијама итд. размршене су или бар постављене.