Prosvetni glasnik

НАОТАБА И КУЛТУРА

ЧИТАЊЕ СА УСАНА.

1. У чему се оно састоји. Да ди се сваки Фонетички елеменат огледа на лиду. Ако се огледа, описати га. Ако не, шта отуда произлази2 Да лице обдарено свим чулима чује и разуме речи других није иотребно, да оно директно посматра орган који их производи, довољно је да н>егово уво прикупи вибрацију (таласање) ваздуха, која произилази из уста онога који говори. Без обзира на говорни орган, лице прикупља утицаје звука. Али звуци (гласови) не производе никакав ехо код глувога, те овај мора да прими речи свога саговорника са самих уста, која их производе; да би нојмио Формулисану мисао треба да види говорне органе у акцији. Звучни еФекат остаје за њега мртво слово, и он мора због тога да изнађе узроке, посматрајући сам орган Фонетички. Остављајући на страну звук. реч, као што се зна, састоји се у овоме: „Плућа стављају у покрет гласне жице, које производе звук (глас), који зависи од покрета небаца, језика, вилица, и усана, од тих покрета проистичу самогласници и сугласници" 1 ). Дах (нијање ваздуха) и покрети, то су битни едементи говора. Глув може да види покрете, барем покрете на уснама, покрете вилица и у извесној мери језика, он може да осети удар даха и таласаље ваздуха. Спојеном (заједничком) употребом такта и вида, он се довољно упозна с говорним органом, што чини, да може да подражава а доцније и да научи да говори. Изостављајући затим употребу такта, њему испада за руком (почиње да разуме) реч другога, гледа.јући како говори његов саговорник читајући са његових усана.

1 МапсћеИе, Ба Сћгопорћо^о^гарћГе <1е 1а раго!е, р. 7.