Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

817

Оно, што беше читаае са усана у прошлости, наш сурадник г. Негуаих, изнео је на један начин: колико потпун толико и савестан у специјалној студији. Важност читања са усана призната је бд свих наших сурадника, ма којој народности они припадали. Је ли потребно из тога закључити да је тако код свих учитеља глуво-неме деце? Ваља приметити, да сви наши другови, из целога света, које смо позвали да изнесу мишљеље односно овога питања, све студије, које су нам послате, износе важност и услуге, које нам чини ово читање са усана глуво-немих у школи и у друштву. Али, у чему се састоји ова специјална способност, до које може доћи сваки глуво-нем? Која је права природа ове суптилне вештине, која је за ученике наших школа у исто време средство за учење и дружење? На овој тачки престаје једногласност међу нашим сурадницима. Они на разне начине схватају ствар. Ми ћемо се ограничити овде, да их, резимирајући, зближимо, како би изнели укупан преглед о постављеном питању и различите правце који су се маниФестовали о овоме предмету. Ноставке почивају на овим трима врстама обавештења: обсервације чињене од проФесора на својим ученицима, на опажањима, које су дали глуво-неми који су се служили овом врстом читања, и на послетку, обсервације, које су чињене помоћу хроноФотограФије. 1. Чисто ана^литич^о читање За неке од наших другова, читање са усана у сваком погледу даје се поредити с читањем писанога текста. Свакоме гласу (самогласнику или сугласнику) одговара специјална слика на устима која говоре;за Французе, на пример, скуп (састав) од 30 слика, представља праву азбуку илшсаиу на лицу, која даје глуво-немоме кључ за читање са усана. Нека уме да распозна слова ове азбуке, узевши их свако понаособ, а такође и кад су удружена у један слог или реч, онда ће бити у могућноси да чита са усана, као што ми читамо с хартије. Без сумње паштење глувих је јаче (теже) него онога читача који "чује, то долази отуда што су усне покретне, док је међутим хартија непокретљива; речи на уснама чине везу (ланац), непрекидан ланац слика, док су речи и реченице на хартији сасвим одвојене; читалац који чује, управља сам собом своје држање, док је глуви упућен да се управља по кретању свога саговорника; по неке особе говоре (изговарају) неправилно, што чини, да ова азбука на лицу писана, пре треба да се упореди с рукописом писаним на хартији, него са штампаним .словима; напослетку и поглавито, док су слова граФичке азбуке врдо проста, слике азбуке исписане на лицу су у највећој мери сложене,