Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУДТУРА

833

струменти за. његову опсервагорију. Према томе ирва тачка овога питања испуњена је тиме што се нашло могућности да се организују проучавања земљиних прилива; остаје још само друга тачка истога питања о избору опсерваторија, којима ће се та проматрања поверити, а ради тога потребно је претходно споразумети се са дотичним лицима, што ће се накнадно учинити. Омори је изложио своју расправу о униФормном означавању компонената у бидетенима, изневши мишљење, да треба увек означавати и на сеизмограмима и у извештајима смисао кретања земљине честице, а не смисао покретања кдатна. Кнез Галицип је еаопштио, да се комисија за билетене већ занимала тим питањем, те је стога оджучено да се та расправа упути поменутој комисији. После овога на реду је био извештај г. Отлета, главног секретара светског конгреса интернационалних удружења. Тај је извештај поднео г. Л.екоент. Због ведике опширности тога извештаја и због осо■бите техничке израде његове није га било могућно саопштити у кратком изводу. С тога је председник предложио да се тај извештај у целини оштампа у нашим записцима, а због особитог његовог значаја он скреће пажњу на то, да би у интересу сагласности у раду требало установити један нарочити орган, који ће бити обавештен о свима проучавањима што их предузимају поједина научна друштва било интернационална, било и независна од тога. Као такав орган он сматра да би могла послужити Међународна Заједница Академија, само што он то износи као своје лично мишљење, не дајући му ни у колико званичан карактер. Рид је говоуио по том, о начину издавања микросеизмичких анализа. Предлаже да се све анализе спреме за публиковање до 1. априла н да се одмах штампају у облику каталога. Сем тога ваља се унапред ностарати да се осигура што бржа публикација најновијих посматрања. Том приликом нредседник је нагласио, да спремање извештаја у хитњи може навести на извесне погрешке, какве отпадају кад се не мора журити са тим послом. Кнез Галицин је изложио је своју студију „о одредби еиицентра на основи података само једне сеизмолошке станице". Потребне аргументе изнео је пројекционим апаратом и засебно отштампаном шемом података, што је веома олакшало схватање ове нове теорије, која је сасдушана са највећим интересовањем. ЈВалкер је у дискусији по том навео у нридог ове теорије један скорашњн случај. За потрес од 4. јуда ове год. он је по теорији Гадициновој, а на основи података добивених у опсерваторији у Ескдадемиру, одредио еиицентар на сев. геогр. шир. 38°,7, и ист. геогр. дужини 71°,4, а анадизе онсерваторија у Хамбургу. Дармштату и Љубљанн одређују епицентар на 39° сев.