Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЛ

1029

Гледиште цросветне управе је ово : При реформн вишнх женских школа иришло се томе, да се уреде нарочите школе, тзв. бкчсИепапз^аиеп, а не нросто женске гииназије, јер се хоћ.е да се што се може внше одложи одлука родитеља о питању, да ли да се женско дете ода на универсптетске студије. На тој мисли оснива се нринцип рачвања у вишим женскнм школама, чиме се одлука за доцнпје студије одлаже за 13. или 14. годину. Даље се у наставном плану води рачуна о телесном развитку женскиња, те је исто наставно градпво, ко.је мушкарци треба да савладају за дванаест година, за женску децу нодељено на тринаест годпна. Дакле за вишу женску школу са женском средњом школом (81исЦепапз1;а11) потребна је једна година дуже по у мушкој школи. Још мисли просветна управа, да васпитање женске деце не треба да буде без наставпица. Али просветна управа неће да допусти ни изузетке у иојединим потребним случајима, и то са чисто практичиог гледишта. Јер ако се негде допусти, да се у мушке средње школе приме женске, онда ће оне доћи на испит зрелости за годину дана раније но у женској средњо.ј школи (81исНепапз^аК;). А то би, по мишљењу министарства просвете, произвело већу навалу женске деце у мушке средње школе, те би тако бил. оштећене оне оппттине, које нису жалиле трошка око подизања нарочитих средњих школа за женску децу. Настала би дакле опасност, да се због таквих изузетака уопште не изврше начела, на којима се оснива цела реФорма виших ж^ен•ских школа. [»2 (;8сћ. {■. Ее &ги (1. ћбћ. 8сћ. х ; Ј .КгаиепћЈМип^' 5 .] М. Ј. II. Коедукација у Едзао-Дотрингијж. — Овде је коедукација као једна потреба заведена у јесен 1906. године. Кад се од тога времена у Елзас-Лотрингији пријавила која девојчица за примање у мушку средњу школу, питана је за начелно мишљење о ствари школска комисија дотичнога завода, и кад је она дала повољно мишљење, онда је једном за свагда допуштено у том месту примање женске деце, дакле коедукативни наставни систем. До сада је школска комисија само у два места одбила такав захтев; у 14 других места поступно је дато повољно мишљење, тако да сада у мушке школе иде 176 женске деце. Од њих је око 40 у реалним школама односно разредима, а остале су у гимназпјама и реалним гпмназијама. Највећи број у једном заводу, као у лицеју (тј. у гимназији и реалној гимназији) у Штрасбургу, не прелази 20. При примању мушкарци имају првенство, али се и жонске примају у све разреде, ако има места, и то само као хо спнт ан ткжњ е. То се ради из више разлога; а нарочито да би се могло што лакше прекинути с тиме, ако нокушај не пође за руком. Али према исказу председника главнога пгколског савета овај покуша.ј сме се сматрати „као срећан до сада", јер с једне стране, не рачунајући један случај, нигде се није опазило нпшта противно реду и моралу, а с друге стране директори су на вишо места похвалпли напредак женских као и утицај, који су оне имале на понашање и вредноћу мушкараца. У Елзас-Лотрпнгијн не може се још очекиватп основна реФорма женских школа, као што је извршена на пр. у Пруској и Саксонској. Због тога је добро дошло ово примање женске деце у мушке средње школе. Како се женска деца примају само по избору, дакле само даровита и добро васпитана, могло се мушкарцима учинити, да се са женскима блаже