Prosvetni glasnik

1

68*

ПРИЕАЗИ И ОДЕНЕ

I. С П И СИ

V Огвем И мачем роман Хенрнха Сјенкјевнћа. У делу СјенкјевиИа ностоје две стварн: један љубавнн роман н једна внтешка епопеја. Љубавнн роман има нрастару Фабулу о заљубљенима који преко неодољивих препрека и опасности долазе"до среће. То је чест мотив индцјске ноезије (Сита и Рама; Сакуптала и Душманта. па донекле н Над и Дамајантп). Он се налази и у знаменптом зборннку источњачких прича, у » Хиљаду и једној нпГ.и с< (Краљевић Камаралзаман н Књегињица Бадура; персиски краљевнћ н бенгалска приндоза; Нсам и Ноама и др.) а и у нашпм народним приповеткама (Баш Челик; златна јабука н денет цауница; добра дјела нс пропадају...) Њега су експлоатпсали и познпји пнсци те је нмао право Бодепштет, што се у песми Мирзе ШаФија в Стара ирича 1,1 подсмевао његову мннму противипку Мирзи Јусуфу због баналне цесме о јадима растављених љубавника. Ипак, уверен сам, Сјенкјевић није био надахнут нсточњачком поезијом кад је растављао Јелену од Скшетуског („Огњем и мачем") и Лвгију од Виниција /'»(Јио гзасЦв",/ да им после да блажен живот. Он је у Валтеру Скоту нмао много блнжи и сличнпјн углед, јер Де Браспјева отмпца леди Равепе у „ Ајванхо-у « јако нодсећа на Бохунову отмпцу лепе Јелене у „Огњем и Мачем" 2 . Само Сјенкјевић уме боље да држн у рукама душу осетљивог читаоца и да га испуњава час страхом час надом. Он га лукаво* уводи у занимљиве ратничке авантуре, цроводн га кроз непријатељске логоре, сипа око њега кишу танади, баца на све стране безбројне лешине, веша једне ратнике, набија на колац друге, али Јелену све једнако чува неповређену. Ипак, при свој својој вештинн да нзазове силну радозналост, у коју се меша много страховања, ппсац не успева д : пренари читаоца и да му уништи наду на сроћан свршетак. Читалац види да Сјенкјевић воли и Јелену и Скшетуског и да их је одабр о за јунаке романа те их, хтео не хтео. мора довести до брака, па макар се иосле п закрајинили неђу собом. И ма како да он мршти своје веђе, стеже песнице и прави

1 Змај Јован Јовановић: »Певанија«, стр. 301.

2 Занимљиво је да се ово име Бохун надази и у „Ајвапхо-у".