Prosvetni glasnik

шкодеко кретаве

87

Шта изучавају свршене ученице средљих школа (бЈисНепап5{а1(еп) у Пруској. — Од 1907. до 1911. године (до Ускрса те године; испит се полаже о Ускрсу и у јесен) изишло је из 11 немачких женских средњих школа у Пруској: 1907. године 22 абитуријенткиње: 1908.—49; 1909. — 72: 1911. —123. и 1911. године 138. Од њих су хтеле изучавати:

1907. 1908. 1909. 1910. 1911. Свега

1. Теодогију

-4^/

1

1

2. Права и Народну Економију

1

1

3

7

7

19

3. Медицину

7

13

20

30

32

102

4. За више наставнице • • •

12

30

38

66

89

236

5. Архитектуру •

1

1

1

3

6. Библиотекарске науке • •

2

2

7. Трговачке науке

1

1

8. Историју уметности ■ ■ •

1

3

1

1

6

9. Музику

1

1

10. Фармацију

11. Зубно лекарство

1

1

2

12. Ништа •

1

3

6

17

4

31

Поједини нредмети фнлософског Факултета овако су заступљени:

1907. 1908. 1909. 1910. 1911. Свега

1.

Вера, нсторија немачки * •

3

7

8

14

20

52

2.

Немачки и нови језици • • •

2

1

1

4

3.

Историја и нови језици • •

1

§до..:

2

6

4.'

Нови језнци

3

2

14

19

38

5.

Стари језици

1

7

4

2

14

6.

Математика и природне науке

5

12

16

26

35

94

7.

Без тачнијег одређења • • •

4

7

3

4

10

28

Свега

12

30

39

66

88

236

[»Бје ћбћ. ММсћешсћгЈе«, св. 18/19 за 1911]. — у.

*

О моћи виђења код ученика добивени су значајни ресултати приликом једнога нспитивања у народним школама у Хановеру, где је прегледано 18324 ученика и ученице. Између осталога показало се, да учениде за 11°/ 0 заостају од мушкараца у јачинн вида; код њих је просечно 11 м. а код мушкараца 13 м. Очевидно ову појаву ваља припнсати утицају „женскога ручног рада". Испитивања даље утврђују, да положај и начин грађења школа нмају знатан утнцај на дечју моћ виђења. Школе на периФерији знатно су боље у том погледу. Напослетку је доказано да се не може одржати мишљење, да оштрији , вид имају они са загаситим очима због веће количине пигмента. [21;8сћ. {■. Ра (3. Рзусћ. е!с.] — у.