Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

.399

(143. Збор 10. децембра 1308.). 1 Јеленко Михаиловић реФерише о раду Спаса Вацова, директора метеоролошког института у Софији : „Земетресенил вђ Бглгарил, пр^взЂ 1907 година". У томе је делу изнесен каталог свих потреса у Бугарској у току 1907 године. Као и у ранијим публикадијама ове серије, тако ни у овој није изложена анализа прикупљених извештаја из које би се могао констатовати број самих потреса у току године. Сав прикупљени материјад објављен је само хронодошки и онако како су поједини извештачи достављади, те се може одредити само број потресних дана. Исти тај материјал и на исти начин издожен је у изводу на Француском језику. Из тога се .р,талога види, да је у току 1907 • године бидо само 45 потресних дана, који број према ранијим: 109 (у 1906.), 118 (у 1905) и 213 (у 1904) показује знатно одступање, управо стишавање по«де ведиких покрета на бадканском подуострву у 1904 години. У овој је публикацији учињена и једна новина у томе, што је засебно издожен катадогаки преглед сеизмичкких тутњава у пределу Манастирских баира (Еизилагашка околија), које су се јавиле или у пратњи јаких потреса или и без њих, чиме показују везу између појава бронтида (миспуфра) и сеизмичких иокрета. То би имало посдужити као прилог теорији да се сеизмичке тутњаве сматрају као појаве блиских микросеизама. Пајзад, у додатку издожен је и прикупљени материјад о трусовима у иредеду европске Турске. 2. Јеленко Михаиловић реФерише о издању босанско-херцеговачке владе, Каталог трусова констатованих у Босни и Херцеговини у току 1906 и 1907 године. У томе су каталогу издожене анадизе оних сеизмограма, који су уписани на Вичентинијевом микросеизмо.графу у Сарајеву, а потом изводи из микросеизмичких проматрања, прикупљених од појединих извештача према нарочитим Формуларима. МикросеизмограФ се находи на првоме сирату опсерваторијске зграде и по томе његова инсталација не одговара захтевима сеизмолошке науке, јер уписује све покрете људске у самој згради, јаке ветрове па чак и ток спољне температуре, која веома штетно утиче на дијаграме. У години 1906 регистровано је 76 већих потреса, а 1907 означено их је 91. Године 1906 регистровано је локадних трусова 9, бдиских трусова 53, а дадеких 14; 1907 регистровано је локадпих 10, бдиских 67, далеких 14 потреса. Из извештаја микросеизмичких види се да је 1906 било укупно 56, а у 1907 укупно 49 трусова, чији је интензитет означен по РосиФореловој скали. Најјачи покрети у 1906 били су УШ ступња (8 преко /године), за тим VII (11), VI (26), У (75), IV (32), III (46), II (4). просветни гдасник . I књ.. 4 св.. 1912. 27