Prosvetni glasnik

НАОТАБА И КУЛТУРА

КРАТКА ИСТОРИЈА ГЕОЛОГИЈЕ. Ј. М. ЖУЈОВИЋ.

П Р И С Т У п. Свака наука има своју историју, јер ни једиа није изишла готова из главе једнога човека. Ма да се често овај-онај мпслилац назива оцем или творцем ове-оне науке, ипак је свакоме од љих обично претходило по неколико претеча. За природне науке у опгате ово вреди и више но за друге, јер се нарочито оне иодижу поступним нагомилавањем тачних чивеница, пажљивим проматрањем и верним тумачењем истих и критичким тражењем узрочних веза међу њима. Особито пак ово вреди за јестаственичке науке, које, развијајући се у разним природним областима добијају од тога, у неколико, подстрека да се, и ако упоредо, развијају у разним правцима. Геологија се, на пример, разрађивала упоредно и независно у Италији, Немачкој, Енглеско.ј и Фраицуској, чије су ириродне разлике утицале у неколико да се у свакој од ових земаља нарочито пажња посвети овом или оном делу наукс, па и ако би се с тога, за поједине делове ове науке могло рећи да су постали у тој и тој земљи, не може се то рећи за целу наукХ. У свакој посебној земљи она је имала своју историју, која своје битне резултате уноси у оишту Историју Геологије. Историја једне природне науке јесте као неки приступ у њу саму; а она се обично и излаже у нриступу великим књигама намењеним највишој настави. Али, на жалост, ово бива врло овлаш, као што се овлашно излаже историја науке и у њеној универзитетској настави. И најбољи студенти обично слабо маре за историјом науке, и журе се да што пре њу саму савладају. Журе се и проФесори, јер им је додељено време кратко. 1 Међутим, дубљег схватања једне науке } целини,

1 Дужност нам је одмах признатн да је готово немогуће пратиш садашње напредовање науке и проучити целу њену прошлост. Наука се данас веома распространила и сиедијалисала, а научна књижевност тако огромно намножила, да је и специјалистама врло тешко пратихи целу вњижевност само своје схруке, те многе ствари остају непрочптане.