Prosvetni glasnik

настава п култура

на која утичу Ферменти махом позната, дотле нам је конФнгурација Фермената најпотпуније непозната. С тога та Факта која утврђују да постојн извееан однос између Фермената и конФигурадије тела на која утичу, нису ништа допринела познавању механизма Ферментских акција .јер се тај однос није могао да одреди из простог разлога што је један од његових двају Фактора потпуно непознат. Пре него што изнесемо данас већ класичне нримере зависности Ферментских акција од оптичне конФигурације, да напоменемо нешто о изомерији. Тела. као што су угљени хидрати, ко.ја. имају впше асиметричних угљеникових атома, могу имати две врсте изомера. Најпре, свако од тих тела има своју оптичну антиподут. ј. изомерно тело које има исту стереохемијску грађу с том разликом што је ова: слика у огледалу стереохемијске грађе изомернога теда. Такви се изомери називају енанциоморфни изомери. Такви изомери имају исте особине Физичне и хемијске; исту растворљивост, исгу густину, дају исте реакције и т. д. само што је њихова оптична моћ једнака али суиротна иравца. Докле један од та два изомера скреће поларизовану светлосг на десно дотле је други скреће на лево за исту апсолутну вредност. Поред те особине која их разликује једно од других треба додати и начин па који се понашају нрема Ферментима: један се ферменат не ионаша на исти начин ирема енанциоморфним изомерима. На пример зимаза не превире 1 -гликозу, 1 -манозу и 1 -Фруктозу а превире с1 -гликозу, (1 -манозу и (1 -Фруктозу. Поред енанциоморФне изомерије, постоји и стереохемијска изомерија. Два стереохемијска изомера имају исте хемијско Функције на исти начин поређане и према томе истоветну хемијску Формулу у једној равни. Али пројекције њихових Формула развијеннх у простору нису више симетричне .једнапрема другој, или другим речима, .један изомер не одговара слици другога у огледалу. Стереохемијски изомери не разликују се један од другога само по својој оптичној моћи ирема поларизованој светлости већ и по својим хемијским и физичним оеобинама. Тим пре се неједнако понашају и према Ферментима. Али за стереохемијске изомере треба напоменути да се њихопо неједнако понашање према Фсрментима не може прнписати једино разлици у њиховој стереохемијској грађи, — као што то бива за енанциоморфне изомере, — већ и њиховим неједнаким физнчнпм и хемијским особинама. Да видимо како се нонашају према Ферментима синтегични гликозиди. Иосле покушаја ЗсћШгепћег^ег-а и бсћИТ-а на. сингези гли1;озида, Епг. Изсћег 1 је пронашао једну методу номоћу које се могу шећери јединити с алкохолииа, кегонима, меркаптанима, полиФено-

1 Ет. Изсћег. ТЈђег (Пе 01псо8(с1е Јег А1коће1е. Вег. (1. Ј. сћет. безеП. 29. стр 2400 (1893).