Prosvetni glasnik

1108

просветни глаоник

илине не чине л.еп утисак... и „ученице се пењу и силазе низ етепеиице у нереду, што чини рђав утисак": ако не буде било дисдиплине ,трпеће и добар глас тога завода." И учениде ће трпети такође; пре свега, од рада се неће имати праве користи; у сваком разреду оне које закашњавају узнемираваће и прекидаће рад; „немирне" спречаваће друге да пажљиво слушају; ,лене" ће лако убедити своје другариде да не раде своје задатке и да не уче своје лекдије; ,не бисмо имале никаква успеха"; кад бисмо биле слободне управљале бисмо се по својим ћудима. Добар пријатељски споразум био би комнромитован; свако би хтео да наметне свој закон. породиле би се непрекидне свађе: ,исто онако каогод што би без закона цео свет пламтео у рату и пливао у крви, исто тако би школа без општих правила постала прави пакао"; „без дисциплине биле бисмо несрећне; настала би права анархија и цео свет би поново тражио дисциплину Један део иде још и даље; њима се пред очима иставља слика и улога коју може играти дисциплина у Формацији карактера. Оне увиђају да је врло добро, док смо још децом стећи и пригрлити извесне навике: „дисциплина навикава реду 1- , то смо нашли у неколико одговора; „она навикава на правило, наметоду; деци без дисциплине недостаје увек равнотежа у њиховим подобностима". „Она нам такође помаже да не попустимо нашим рђавим склоностима; она се бори нротив лености и будалаштинс*, „она нам припрема лакшу будућност. јер „нећемо свагда бити слободни у својим иоступцима", и „јарам* који нам намећу наши претпостављени изгледаће нам много лакши, ако се будемо научили да се покоравамо" Да ли ова потчињеност повлачи собом „умањење наше персоналности" о чем је било мало пре говора? Не, дисциплина далеко од тога да нас ослабљава, учинасда „чинимо напор", ида „размишљамо-, јер треба бити „одважан и интелигентан" па да се прими идеја „да се потчинимо вољи на.јпаметнијих-. Дисциплина постоји „што немамо довољно памети иа да останемо предане саме себи". Ево насдакле сад далеко од оних првих узвика буњења, који су изазвани на нрви иоглед пред овом несрећном речи, и очевидно да су мишљења изнесена после размишљања искрена он-ако исто каогод н осећаји вољно изражени. Истину говорећи чак нема контрадикције Бећ је то еволуција. Од „гвозденог правила наложеног и наметнутог батинама" природно долази се схватању које је саобразније Фактима: дисциплина је непријатна, али је иотребнп.

* * „Дисциплина којђ нам се налаже гони нас да створимо поеебну за саме себе".