Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Сриска Ераљевска Академија. Законски Споменици ерпских држава средљега века. Прикуаио и уредио Стојан НоваковиК. — Пета књига награђена из Задужбине д-ра Николе Крстића. — У Веограду, Јптамиано у Државној Штамиарији Ераљевине Србије, 1912. — В. 8°, стр. Ш1 и 912. — Цена 10 динара. Напорних, по Ијж.шкама више иута и за дуже време ирекиданнм али никада не напуштанпм. радом г. Стојана Поваковића добила је у току година иаучна српска књижевност сређена издања свих законских споменика старе наше државе и минулога живота. Срећан је удес био што се према овом огромном послу, који је захтевао рада и жртава више но што се у први мах могло и помислити, у маленом ороју паучних радника наших, где нема ни у колико снаг& на претек, нашао г. Стојан Новаковић, чијаје издржљивост, удружена са свестраним знањем и ретком обазрнвошћу, могла кроз' випте од четврт века држати у идеји, и у изради, један посао од највећег научног значаја. Јер за књигу, о којој је овде реч, изјављује њен нисац: „Главнп план и израда ове књиге смишљени су још 1885 године. Те исте годипе, дакле равно пре двадесет и седам годинп, започето је прво исписивање и редиговања споменика за ову књигу". Шта она значи у реду прибирања и издања старих споменика наше лисмености, и од какве је важности њена појана, лепо нам казује разлог с кога ју је писац и узео у обраду. „Смишљајући — вели — онда како да ученоме свету и науке жељним читаоцима нашега народа изнесем пред очп оно што је заком било у Душановој Србији, у Србији XIV века, брзо сам дошао до тога: да целокупно законодавство ваља тражити не само у Законику Душанову, не само у законима црквеним и световним старога црквеног или капонског законодавства (које је самој верп, као њена законска организација, стопу у стоиу следовало), него и у свима осталпм уредбама, автономним, уговорним, или обичајним, широм земаља под каквом год српском влашћу пли под српском заштитом. Из тога се развијала сама 110 себи иисао да би целокупно заководавсгво српско XIV века пмало три своја главна одсека: Законик Душанов; црквено или византијско законодавство, п посебна, управо локална законодавства ма из ког извора. Ја сам полазио с гледишта да је у XIV веку било закон све оно што би се законом звало данас, да, дакле, међу законе ваља уврстити све опе споменике који у ма каквом облику садрже наредбу, којој би данас била иотребна законодавпа или наредбена одлука државне врховне власти у ком •бпло виду".