Prosvetni glasnik

ЦГИКЛЗЦ II 0ЦК11Е

1129

Ро 1 г8оп, 8., |_а со-ес1иса1Јоп. 8ез саизсз. — 8ез еИе^з. — 8оп ал г ешг. Ргееес1ее (Гине Саизегге с1е М ше 6еог§е'з Ее§па1, сИгесМсе с)е ,81тр1е Кеуие". Париз, 1911., Н. РаиНп е1 С 1е . Стр. XXIV, 279. Маскепзеп, Бг., Коес1икаШп ап ћбИегеп 1еНгапз1а!!еп. Лајнциг, 1912., Кведе и Мајер. Стр. 24. 0 заједничком наспихању и школовању мушке н женске деце уошпте п у нојединим земљама Писац ових редо1>а у више је махова у ..Просветно.м Гласнику 1 ' чинио разна краћа и дужа саопштења. а носветпо мујеиједан нарочити чланак'. Појава књиге са напред пстпкнутим натнисом даје нам повода, да се онет вратиио на ову ствар, јер прпказ оваквих дела и раснрава може, надамо се, битн само од корпсти и за нас. Нред првом расправом, од Поарсона, имамо, као што веГ ноказује и натпис, неку врсту предговора, у доиста козериском тону, од Рењалове, а и сама расправа писана је лаким, нријатним стилом без научњачке педантерије и каквог великог научног апарата. Рењалова разматра иитање о коедукадији са општега гледпшта, пошто је најпре споменула неке раније радове Поарсонове. Еако она гледа на ствар, види се из ових речи: ..Коедукацпји су ненријатељи предрасуде, ништа више", а у иотврду томе наводи речи издавача овога дела, '„књиге нскрене и одважив", која је писана веома чистим језиком, са ретким методскпм духом, са јасноћом, која ништа не оставља у сумњи. Р. жели, да Поарсонову књигу, н поред иедагошкога изгледа њена, још више чптају родито-љи него наставннци. Јер права, здрава коедукација може почети само на породичном огњишту. Коедукацпја ће бнти дело оцева и матера нре но што буде дело школа. Али не треба цћи~~6увише брзо. Поарсон, пншући своје дело, није никако желео нагао преврат у садашњим обичајпма. Свој предговор Р. завршује овим речма: _Из врло различних разлога ја желпм, да се растури ова поучна књига, која претреса питања од важности, и која ће чак на своје опадаче учинити утисак иравде, нравичности, добре воље, достојне свакога уважења". Ппшчеви погледн на васпитање, иримењени на васнптање у одвојеиим школама и у школама мешовптим. заједничким за мушку и женску децу, и ако нису баш иотпунп, уопште су правплни. У овој књизи пмамо драгоцених додатака о разним школама и заводима за заједничко васиитање, а особито о Палмгреновој школи у Стокхолму. Поарсон је евоје дело иоделио на десет одељака. На самом иочетку првога одељка своје књиге, коју назива студијом, есејем, П. вели, да њој није сврха Формуловати решења о нроблему коедукације, всћ уколпко је могућно разјаснити ово важно иитан,е (на њему се, по његову мишљењу, оснива судбина човечапства), познва.јући озбиљне духове, који воле размишљати о ирочнтаним погледима, да самп нађу та решења. Тиме ће се допрпнетн, да се уздрма апатија код савремеаика, да се разгоне заблуде, плодови незнања и иредрасуда. Пажњу заслужује ппшчево даљо излагање у овом одељку с погледом на коедукацију, за коју вели, да је више но п једно недагошко пптање првп облпк социјалнога питања: оно се дотиче не само права женпних већ и моралности, дакле хармонпчкога развитка жнвота. Да се мало задржимо на другом одељку, у ком су иишчева размишљања о коедукацији и у ком он исиитује многобројне и озбиљне замерке, ко.је се чине коедукацији

1 »Заједничко шкодовање мушке и женске деце у Северној Америци н у Ваденској ч< , у »Просветном Гласнику" за 1910 годину.