Prosvetni glasnik

ПГИКАЗИ П ОЦЕНЕ

1133

Макепзепово излагање уоиште је кратко и иреглелпо, и његова књига може добро послужити за онога. који хоће да се упозна са стањем питања о коедукацији, нарочито у Немачкој. По-његову мишљењу за немачке прилике не би бпло згодно опште увођење коедукације у Немачкој, али тиме се не вели, да се пе би могло, шта више да се не би морало тражити пуштање женске деце у неким приликама и погодбама. Како је женскињу признато већ право на више образовање, онда је дужност државе п општина, да се постарају за могућност, да се женскиње доиста и корпсти тим правом. Већа и богата места треба да подижу одво.јепе средње пшоле за женску децу: а у средњим и мањим местима, где бп то било тепгко, нот® пуно је оправдано пуштање женске деце у мушке средње школе. Ну свакојако ваља тражити, да се примају само такве женске, које су телесно и духовно подједпако ваљане п моралне. На завршотку своје расораре Макепзен вели, да је ппгање о кое* дукацији у Немачкој још ново, да су пскуства још недовољна, а да туђа искуства не могу увек п свуда важити за немачке прилике, због чега их ваља добро испитати. Свакојако, велп, коедукација је врло занимл.ив васпитни проблем, којп заслужује, да се п даље лроучава п да се праве и даљп огледп. Један прилог решењу треба да буде и његова књижица. У Дубромику, сентембра 191'2, _ Милив. Ј. Ноповик К1и§, 1)г. Ј., 1п1:егпа1вег2Ј881ипд, еш Л\ 7 ог1 ап сИе ЕКегп топ 8сћи1егп ћбћегег ^ећгапз^аНеп. Уоп — —, 1)1гек1ог с!ез ђЈвсћоШсћеп 8Ш(Иеп8еттагз А/Уиггћиг§. Падерборн, Ф. Шееинг. Стр. (55. Цсна м. 0-50. Приказујућп у мајској свесци овогодпгањега „Просветног Гласника" лист баварских гпмназис-ких насташшка ,,В1Шег 1иг с1аз Сгутпа81а1-8сћи1теезеп", дуже смо се задржалп на раснрави ,,1лсћ(:-ипс! бсћаиепзеИ^еп <1ег 1п1егпа(;бег21е11ип§" од Авг. ХаФнера, која је изашла у петој и шестој свесци тога лпста за ову годину. Ово смо учинили из разлога, што је и код нас врло важно питање школско, где ће и како сместпти децу они родитељи, који не станују у месту са средњом школом. Зоог тога хоћемо да се и овде заоавимо о једној новој књпжици немачкој, којој је, као гато показује напред истакнути натппс, предмет интерпатско васпптање ученика средњих школа, а писац њен, директор једне школе и управник интерната, мора' пмати искуства у овој ствари. Клуг ,је своју књижицу поделио на десет одељака, које ћемо прегледати укратко. Излагањо његово у мпогоме се слаже са мислима у ХаФнеровој расправи, на коју и овде упућујемо заинтересованог чнтаоца. Тако већ у првом одељку К. псто тако налази, да родитељску кућу може заменпти ннтернат са стручном управом боље но принатан пансион, нарочнто због тога, што овде пема довољно иадзора над ученичким студијама. Ова замепа родитељске куће, разуме се, релативна је ствар. Јер где је ученик имао код родитеља идеално васпитање, ту је немогућно датп му замену од ист.е вредности; али у даиашње време, већ због социјалних нрилика, Л почпње нестајатн тога пдеалног породичког васпитања. Други и трећи одељак писац посвећује иредрасудама против интерпатскот влспитања и „опасностима" од интерната, а четврти корпстима, које даје интернатско васпптање. Излагање је овде сасвпм кратко и јасно. Четвртоме је одељку натпис: „Сврхе и средства интернатског васпитања". Клуг поставља као моту васпптању: религиско-моралпо стварање