Prosvetni glasnik

1200

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ади са више лакоће, изгледа ми, да раде деца љихових година. Даље, код старијег то постаје права пријатна игра, којом се оно заинтересује, да броји ствари, да саставља бројеве у својој гдави и да се одаје свим врстама вежбања из усменог рачупања, израђених са много тачности помоћу малих процедура свога изумевања, од којих су понека врло занимљива. Посвећивање, под усдовима под којима сам ја видео да се производи, није ми изгдедало да зависи ни од редативне прераности, ни од природних дарова сваког детета, него да одговара једино средњој способности детета иотнињеног васпитном режиму, неусиљеном и неизвештаченом. Ово едементарно посвећивање односидо се до сада само на аритметику и није обухватадо геометрију. При свем том ја сам се врло често позивао, према изврсним саветима М. 1Ја18ап1-а. у његовом: „1шгја^оп таШетаШ^ие", на геометријске сдике, ко.је представљају на најочевиднији начин односе дедова ведичина према. цедим ведичинама, помажући се при том непосредним сазнањем умне радње анадизе иди синтезе потребне за схватање ових односа. Ја сам с тога, разуме се, оставио децу сдободну да рачунају на својим прстима иди на свим другим предметима, који им помажу да остваре мисдено бројање. * * * Уочио сам, да се између две и три године код сва три детета појављује идеја да броје предмете и да употребе бројна имена. За некодико месеци све се сводидо на раздику поду-бројну, полу-квадитативну едемената једне неодређене множине. Прво бројање је отпочело, показавпш му два раздичита предмета, рећи један показујући притом први, и други показујући други или сваки други предмет раздичит од првог. Врдо је интересантно приметити, да готово сви језици сведоче: да је прво бројање таква једна раздика два едемента једног спрега (соир1е) (аНег, <1ег апДеге итд.) иди спаривање двеју јединица једног пара (атђо — двојни број на грчком) као што је и у говору сасвим мале деце. Два остаје такође за дуго синоним за више и примењује се без разлике за два иди за више предмета узета заједно. Мало доцније реч четири замењује два, ади такође у неодређеном смислу. Четири је бидо готово увек употребљено кад год је бидо речи о множини ствари; оно је бидо готово синоним за много. Друга бројна имена била су у почетку понављана подражавањем и пситацизмом, као прости звуци дечјег ћеретања. Некодики од њих били су само корак, да би се добио објективни смисао, ади је њихова примена бида најчешће дажна. Тада су бројна имена бида учена на нарочити и методички начин Први покушаји изговарања бројева извршени су чисто механички и памћењем. -Бидо је тешко задржати њихов тачан ток од 1 до 9