Prosvetni glasnik

1210

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дију и изражавање ових бројних синтеза еразмерно њиховој теоријекој конструкцији. 2°. Груписање долази после бројања, чим дете почне пребројавати бројеве. Опо се састоји у сдужењу основним бројним знацима (цифрама од 1 до 9 и 0) као бројевима у основном бројању. Сваки број додази по свом одређеном рангу са својом ознаком, која одређује ред потоњих бро.јева, посталих по закону п +1. Према ознакама су разликоване и распоређене серије, шематичко представљање помоћу ових симболистичких знпкова, ци#ре. Јавља се нова идеја, а то је ред, и број је улотребљен као нумера реда. 8 6 . Са грунисањем и дељењем бројних редова, појављује се и друга идеја, идеја о прогресији, принцип схватања логаритама и система бројања. Бројне серије су по^ељене, затим међу собом сравњене према њиховом односу на једну заједничку основу. Почетномраду простог додавања или свођења бројева на општу јединицу (основно елементарно бројање бесконачног реда целих бројева) придружује се сада усмени рад множења н дељења са појмовима: множеник, чинитељ — мера, разломак, количник, однос, пропорција итд. Бројање је допунило знацима за обележавање помоћу циФара ову прогресију; а редпо распоређивање чини, да се подудара са редом сери.ја њихова систематска прогресија. Као и у врсти, тако и у децималном систему, систему основаном на логаритмима основице 10, наша су деца упућена и наше се циФре боље слажу са овим системом: а по доказу децималног система, наши мали групишу бројеве, шппу их и читају по редовима и разделима, затим изражавају њихове односе у основи 10 а са девет првих циФара узетих између елементарне јединице и ове основе. Доцније неће бити теже духу, да, знајући децимално бројање, створи и броЈање по другој системи, да упоређује системе међу собом и да пронађе везу њихових елемената и редова и да се упути у логаритамском рачуну. 4°. Дошавши дотле, дух улази у једну Фазу дедуктивних примена тј. размишљањм, операција и рачунања. Ове примене могу се добити према случају, било путем аналитичког и решавајућег резоновања у проблемима, било помоћу дедуктивне конструкције и закључцима директно изведеним коксеквенцом из принципа. Дискурзивна мисао улази у игру са појмовима једначине и Функције. Прва идеја алгебарског рачуна појављује се и од првих извршених операција добре су у ствари оне, које су представљене под овим Формадним изгледом као директне примене истих закона, који вдадају у нелинеарном бројању, у раздвојном пребројавању бројних редова и у систематској конструкцији бројних заједница: то је рачун. Изгдеда ми, дакле, да је ред, у коме сам видео да се буде код мојих малих узајамни об.шци представљања бројева у току овог норо-