Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

355

С ул.ице се улази у каФане. Шта тамо бива, не треба овде казивати. За време мога директоровања у једној гимназији десидо се ово: Ученик VI разреда, син мога доброга пријатеља Ј. К. свратио „Код Руске Круне", и ту на билијар дао све своје књиге. Дошао је у разред без и једне књиге. Одали су га другови, саопштивши ми, да су му кеднери узели књиге за билијар. Све то што рекох опште је познато и давно притискује школу. То је и у нас и у свију народа. Многа зла не би се десила у друштву кад би нарави у наше деде биле питомије. Кућа и школа чине ако не све, оно много. Али све не могу да учине. Њихов рад ништи улица. Тамо се поквари много од онога што су кућа и школа начиниле. Треба, дакле, наћи пута и начина, да се и улица уљуди, те да не буде право зло за нашу децу. А је ли могуће уљудити улицу? Је ли могуће ставити под надзор децу и на улици? Прве покушаје за тај посао чинили су Американци. У држави Масачузету општинске просветне власти постављају нарочите службенике, којима је дужност, да се нађу пред школом, кад се деца пушта.ју кућама. Они прате ученике на путу кући, пазе на њихово понашање и целокупно владање. Непристојности одмах сузбијају, а погрешке исправљају. То чине они на особит начин, пошто су се за тај посао нарочито спремали. Нрема извештају просветне управе Масачузета ови су се службеници показали као корисни. Деца су на улици пристојнија, а иступи су врло ретки. Десе ли се иступи, просветни службеници их расправљају на месту, а ако су тежи, прате децу до куће, па их тамо расправе са дечјим родитељима. Сваки се случај бележи. Нрви сс праштају, други се бележе у књигу, па се о томе известе родитељи или стараоци; трећи се расправљају с родитељима, који бивају кажњени што не воде довољно рачуна о својој деци. Према томе нема праштања. Сваки неред или грубост на улици од стране ученика бележи се и за собом повлачи казну. Све се то саопштава просветној власти и суду дечјем. Свему има граница, па и мањим казнама. Ако су извештаји просветнога службеника о једном детету чести и дају разлога бризи за будућност дечју, ако има изгледа, да ће непристојно дете постати мангуп, тада просветна власт предлаже дечјем суду, да се такво дете одузме од родитеља и пошље у завод за ноиравку. Ако су родитељи доброга стања, то се чини о њихову трошку, који се наплаћује као и порез. Ако су пак родитељи сиромашни, трошкове подноси општина. Не могадне ли општина све да плати, помажу је у томе округ или држава. Сви они рачунају врло правилно. На име држава и општина налазе да је јевтиније за њих 3—4 године плаћати